Панчево. – Немачки фелдмаршал Александар Лер, генерал-пуковник „Луфтвафе”, човек који је лично издао наређење Ваздухопловној четвртој флоти, да се 6. априла 1941. године, први пут у историји бомбардују цивилни циљеви у главном граду Југославије. Тада је погинуло око 6.000 Београђана. Упамћен је по реченици: „Гађајте им библиотеку, да им се семе затре!” Такође је мање познато да је животно, па и судбински био везан за ове просторе.
У званичној биографији Аустријанца Александра фон Лера, с надимком Саша, пише неколико занимљивих података. Рођен је 20. маја 1885, и то у румунском делу Баната, у граду Турну Северин, од оца Немца Фридриха. Са мајчине стране, Рускиње Катарине Фајман, заправо је био православац, а средњу школу је учио и завршио у Панчеву.
Трагом тог податка наше истраживање различите грађе Историјског архива у Панчеву није дало одговор на питање коју је школу Лер у „панчевачком периоду” похађао. Његовог имена нема ни у фонду Мађарске државне мушке грађанске школе, нити у регистрима овдашње Гимназије. Старији Панчевци једино су могли да нагађају да је почетком 20. века морао живети у Доњој, „немачкој” вароши, данашњем центру града на Тамишу. На којој адреси и са ким је Лер ту живео, као и колико дуго је био Панчевац, нико ни од историјске струке овде није поуздано могао да каже.
Фото: Википедија
Било како било, већ са 24. године, Лера опет сусрећемо на овим просторима како уходи српске положаје које би у случају рата требало бомбардовати из ваздуха. Он је тада препешачио Банат, добро упознао терен, па тако и сачинио прве топографске карте које су аустроугарски пилоти користили током Првог светског рата. Отуда и објашњење како то да је Саша уз руски, румунски и мађарски језик одлично владао и српскохрватским.
По завршетку Војне академије у Бечу и такорећи одмах по избијању Великог рата, ето Лера опет на овој географској ширини, у свом првом борбеном лету у животу, који је направио 31. августа 1914. године управо над Београдом, а са непуних тридесет лета, он већ командује и аустроугарским батаљоном – опет и баш против Србије.
Прочитајте још
Отуда многи историчари тумаче, ослањајући се на проверљиве историјске податке, да је Лер, баш као и многи највише рангирани немачки официри носио болне успомене са ових терена, и у томе виде узрок жеље и нарочиту мотивацију за осветом и нечовечним разарањем Србије у Другом светском рату.
Фото: Википедија
Тако да нема места ни релативизацији – да ли је Лер лично наредио уништавање југословенске престонице. Наиме, историјске свеске “Српско наслеђе“ садрже и податак да немачки Савезни архив чува оригинални документ – издиктирану и Леровом руком потписану „Заповед за вођење ваздушног рата”, којом је наредио бомбардерима и ловцима Ваздухопловне флоте, 6. и 7. априла разарање Београда великим нападом. Како наводе историчари, и сам назив те операције – „Strafgericht” (казна) – јасно одређује природу намере, док су приликом бомбардовања немачки пилоти имали задатак да избегавају једино уништавање уређаја за снабдевање и индустрију, јер је требало земљу присвојити за њихове властите сврхе. Описујући само бомбардовање Београда, којим је командовао, Лер истиче да је југословенски отпор био умешан, веома храбар и да је ометао јединственост напада, а да су југословенски авијатичари били вешто вођени.
Командант Југоистока немачке војске у Другом светском рату, можда и највећи балкански злочинац нацистичке немачке Александар Саша Лер, у ратним данима генерал изузетног ауторитета и од највећег Хитлеровог поверења, како је почео своју војничку каријеру, у Србији, тако је и живот завршио управо у Београду. Осуђен за ратне злочине, стрељан је 26. априла 1947. године, ни у једном тренутку непоказујући кајање...
(Политика)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
