Једно време радио је и у Југословенском драмском позоришту, а погинуо је 22. децембра 1976. године када се враћао са приредбе у земунској касарни, поводом Дана армије. Слободан је био на врхунцу каријере и имао је само 32 године када је трагично изгубио живот.


У тренутку несреће са њим је у колима био и тон мајстор Драгислав Тошић који је, такође, погинуо. Они су возили кроз неосветљену улицу и тада су пробили банкину и слетели у провалију. Пет година након овог трагичног догађаја Врховни суд Србије је донео пресуду по којој су за смрт ова два човека кривим проглашени град Београд и "Београдпут".

Смрт Слободана Ђурића веома је погодила све његове колеге које су га изузетно цениле и поштовале, говорећи често да је његов смисао за хумор и псриступ комедијама ненадмашив. Колики је губитак његова смрт представљала за читаву нацију говори и податак да је тих дана његовој породици стигло преко 3.000 телеграма и изјава саучешћа. За њега је Радомир Стевић Рас говорио да је "леп као Аполон белведерски".

- Прва заједничка представа била нам је “Целестина”, шпанска прича о Ромеу и Јулији. Потом ‘Мистер Долар’. Био је диван човек, омиљен у друштву, ведар и духовит, бавио се спортом. Одличан комичар, што је међу првима приметио Зоран Радмиловић”, рекла је једном приликом Светлана Бојковић.

Слободана смо имали да гледамо и у филмовима и серијама као што су: “Више од игре” где је био веома запажен у улози Костоломца, “Лажа и паралажа”, “Позориште у кући 2”, “Позориште у кући 3” и другим.

Фото. Принтскрин/Јутјуб/ RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

 

Слободан Ђурић је био најтипичнији модерни комичар. До његове појаве наше позориште није имало тако аутентичног комичара са свим даровима природе: појавом, снагом и лепотом. Нико са толико дара и рафинованости није умео да удахне прави живот у ликове својих јунака, било да је у питању урбани или фолклорни хумор.

(Вечерње новости)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".