Он ипак није био као сваки други писац, а то му је само ишло у прилог. Његова уметничка душа била је склоп генијалности и страственог алкохолизма. Ваљда је и због тога писао тако добре романе. Његове књижевне вечери су изгледале потпуно исто, баш као и ова сада. Он би тако седео за главним столом на којем би се налазила потпуно нова књига, а поред ње, тек отворена флаша црног вина. У руци би држао неку јефтину цигарету коју би, након пар димова, одлагао на оближњу пикслу, све време пратећи очима стање еуфоричне публике.
- "Џон је тада сишао низ дрвене степенице и запутио се ка својој радној соби" - завршавао је прво поглавље док му је вино нестајало из флаше.
- Господине Б, занима ме да ли сте то написали из личног искуства? - запита неки намргођени новинар из првог реда.
- Значи, већ сте почели са глупим питањима? - рече Б, вадећи нову флашу црног вина на сто - ако тако наставите, никада нећете научити општа правила писања, зато боље слушајте, а не запиткујте!
Запалио је нову цигарету и отпио нови гутљај вина. Читао је час брзо, а час полако. У неким налетима би застао и добацио по коју реч појединцима из публике који су га нервирали. Поново је попио вино на искап и насуо нову чашу. То га је накратко орасположило, спустио је поглед на папир и вратио се читању.
- " Тада је Џону дошла идеја да узме пиштољ из фиоке"! - опет је подигао поглед ка публици очекивајући нека глупа питања. Добро је знао да су то само изговори, само је тражио разлог за свађу.
- Знате како, Џон се није разликовао од вас, идиота, који сте овде присутни. Такође, сматрам да нико од вас није ни мало бољи од њега! - дошавши до пола друге флаше запалио је нову цигарету пратећи то осмехом. Смејао се свим чудним погледима које је презирао.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
- Господине Б, да ли сматрате за тачно да инспирација долази из опијања? - ново питање је излетело из публике.
- Ко је то рекао, аха, ви, тамо у црном сакоу! Ваше познавање уметности и инспирације је равно амеби! -
Полако је завршавао другу флашу вина. Брзим покретом руке је спустио празну флашу на под и узео нову. Након што је насуо вино у чашу, узе цигарету коју је лагано запалио уз трзај шибице. Повукао је један велики дим и избацио га уз дубоки издисај. Није вредело. Опет је имао онај налет беса због којег је тражио било коју жртву на коју би се могао искалити. Бацио је нови поглед на публику, препуштајући се киселастом укусу вина који је лагано клизио кроз његово грло.
- Господине, ви сте нула од уметника! - зачу се нови глас из публике - Посматрам вас читаво вече док ви ту пијанчите и причате некакве глупости пред оволиким светом!
Човек се убрзо придигао са столице и хитрим корацима кренуо ка столу за којим је седео Б.
- Приђи, реци ми то у лице, хајде! - рече Б. сипајући вино у чашу.
Дугоноги човек се брзо нашао испред разбеснелог писца који је брзо скочио са своје столице оборивши је уз тресак. Тада га удари из све снаге у десни образ оборивши га тиме на под. У сали се истог трена проломи језив врисак и људи похиташе брже-боље да раздвоје ову двојицу.
Б. је псовао из петних жила млатарајући рукама по ваздуху. Више се није трудио да удари само дугоногог човека већ било ког ко му се нашао при руци. Брзо се докопао оне флаше са вином и запутио се ка излазу из сале, све време мрмљајући нешто што је личило на "сви сте ви гомила идиота". Да, тако је рекао он, Чарлс Буковски, часна реч!
Ако се бавите писањем слободно нам пошаљите Ваше кратке приче. Радове можете слати на мејл адресу: nportal@novosti.rs
