Рођена 1926. у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) као Нина Сергејевна Кулагина, слабо образована девојка која се придружила Црвеној армији у 14. години. Кулагина је служила као радио оператер у тенку док није рањена крајем рата.
Она је након рата стекла је породицу и до средине шездесетих година живела је скроман и повучен живот, а онда су се неке њене моћи развиле до те мјере да је постала сензација Совјетског савеза.
Кулагина је тврдила да је прва у себи открила способности за које је веровала да их је наследила од своје мајке када је схватила да се предмети крећу по њеној вољи када је љута. Рекла је да је требало неко време за медитацију да би се манифестовала, очистила ваш ум од свих мисли. Кулагина је рекла да је, док се концентрисала, осетила бол у кичми, а вид јој је био замагљен. Запажено је да су је олује спречиле у извођењу телекинетичких акција.
Због тога је привукла пажњу совјетских научника. У јануару 1964. године појавила се први пут у јавности и то на научној конференцији неуропатолога, психијатара и психолога у Лењинграду. Нина Кулагина је тада први пут јавно показала своје способности.
За вријеме Хладног рата, појавили су се бројни нијеми црно-бијели филмови у којима је Нина помјерала објекте на столу. Филмови у којима су извођени ови психокинетички експерименти су спровођени под строго контролисаним условима совјетских власти.
Прочитајте још
У то време је наведено да је чак 40 научника, укључујући и два добитника Нобелове награде, прегледало жену и утврдило да су њене моћи стварне.
Један такав филм је приказивао групу истраживача која је разбила јаје у танку пуном воде. Кулагина је успела да раздвоји жуманце од беланца и помери их ка супротним крајевима танка.
Сензори постављени на њено тело су показивали да је могла да повиси своју телесну температуру и рад срца, али и интензитет својих можданих таласа и електромагнетног поља.
Њен најпознатији тест се одиграо седамдесетих година прошлог века, када су научници желели да виде да ли Кулагина може да делује и на живу материју, као што су ћелије, ткива и органи.
У слани раствор је постављено жабље срце које је куцало помоћу две електроде које су доводиле електричну струју. Научници који су присуствовали експерименту су навели да је Кулагина прво учинила да срце куца брже, затим спорије и да га је на крају у потпуности зауставила. Према совјетским лекарима који су је пратили, Кулагинин пулс се драматично повећао током седам минута колико јој је требало да ментално заустави жабино срце. Било јој је потребно 20 минута да се припреми за вежбу.
Срећом, није могла тако да делује на људско срце. Кулагина је рекла да је било који покушај да контролише део људског тела био штетан по њу, тј. да је стварао одређену физичку нелагодност.
Иако су је многи оптуживали да је преварант, то никада није доказано. Једна занимљивија теорија указује на то да су њене моћи биле лажне и да су филмови били дио совјетске пропаганде с циљем да се застраше САД. На крају крајева, никоме не би било свеједно сазнање да непријатељ има војску са психичким моћима.
Случај Нине Кулагине служи као подсетник да су се најчудније теорије појављивале у доба параноје око Хладног рата.
