ПОМЕШАЛИ МИЈАЧЕВ КОВЧЕГ Брајовић: "Он режира и после смрти!"

Бројне његове колеге су говориле о њему и многи су се опростили веома емотивним речима.

Глумац Воја Брајовић поделио је неколико мисли славног редитеља, као и необичну причу о губитику ковчега и непријатност око преузимања посмртних остатака.

- Дејан Мијач филозоф, храбри редитељ, ненадмашни циник. Успео је да своја размишљања о човеку и друштву искаже својим позоришним режијама. Ја сам овде одабрао нешто што је њега јако окупирала у његовим мислима, а то је о Чехову. Ово су нека његова размишљања: “Око Чехова се стварала прва велика кланица око његових идеја. Треба у том тренутку поправити свет, а Чехов на то каже свет је у злу уснуо. Занимљиво је да се на руском лекар зове врач. Враџбина у суштини значи да нема помоћи. Постоји теза шта је болест, а шта је свет”. Зато су у његовим драмама доктори тако беспомоћни. Дејан је наш Чехов. Лечио је позориште - рекао је Брајовић.

- Ћерка Дејана Мијача, Маја, отишла је да узме све оно што се подразумева, умрлицу... Испоставило се да је у тој умрлици непостојећи број и да не може да се изврши преузимање тела и све што се тиче сахране. Наравно, директорка Тамара Вучковић (директорка ЈДП, прим. аут.) окрене телефоне, пронађе везу са том администрацијом. Она је питала како је то могуће и тако даље, да би испало да су бројеви преписани из здравствене књижице, не из личне карте. Позовемо ми тамошњег доктора, објаснимо о чему се ради, он се потруди да то среди, они наравно промене тај број, и кажу да та умрлица нема сада неког значаја јер је породица већ преузела тело и тело више није у болници. Наравно, ту је Маја, ту смо сви, Тамара поново зове 17 пута једну администрацију, другу администрацију... Ја позовем поново доктора: "Ајде, молим вас, погледајте, тамо нешто није у реду", он каже: "Добро, немогуће је, али погледаћемо" и отишао да провери. После извесног времена он се јавља и каже "Драги Војо, породица је преузела тело" - прича Воја и наставља:

- Ту је Маја поред мене, сем ако Дејан није жив, па вам је побегао, хвала Богу из те болнице... Они су се извињавали и онда су рекли да су га пронашли. "Ето и после смрти је морао да режира", био је коментар Мијачевог брата на целу перипетију... И то да режира кафкијанску судбину администрације и посебност - рекао је Воја.

 

Да подсетимо, комеморација је завршена великим аплаузом којим су колеге испратиле преминулог режисера.

Међу говорницима је био и његов студент и прослављени редитељ Егон Савин.

- Глумац најбоље глуми оно што најбоље разуме. Дејан је тражио да сагледамо дубину људске душе. Стерија и Мијач су тако створили "Покондирену тикву"- открио је Савин.

Глумци, пријатељи и колеге окупили су се у Југословенском драмском позоришту, а међу првима су стигли: Небојша Илић, Цеца Бојковић, Петар Бенчина, Бранка Петрић, Катарина Жутић, Паулина Манов, Владимир Костић, председник САНУ...

Бранко Цвејић се такође говором опростио од Мијача.

- Кад је почео да ради у ЈДП-у, био је већ овенчан славом. Позориште је за њега била уметност игре, али увек промишљена. Његова уметност је била слободна, али и сурова - рекао је Цвејић и говор завршио са: Довиђења, Дешо, видећемо се у некој новој подели, биће то громогласна подела.