POMEŠALI MIJAČEV KOVČEG Brajović: "On režira i posle smrti!"

Brojne njegove kolege su govorile o njemu i mnogi su se oprostili veoma emotivnim rečima.

Glumac Voja Brajović podelio je nekoliko misli slavnog reditelja, kao i neobičnu priču o gubitiku kovčega i neprijatnost oko preuzimanja posmrtnih ostataka.

- Dejan Mijač filozof, hrabri reditelj, nenadmašni cinik. Uspeo je da svoja razmišljanja o čoveku i društvu iskaže svojim pozorišnim režijama. Ja sam ovde odabrao nešto što je njega jako okupirala u njegovim mislima, a to je o Čehovu. Ovo su neka njegova razmišljanja: “Oko Čehova se stvarala prva velika klanica oko njegovih ideja. Treba u tom trenutku popraviti svet, a Čehov na to kaže svet je u zlu usnuo. Zanimljivo je da se na ruskom lekar zove vrač. Vradžbina u suštini znači da nema pomoći. Postoji teza šta je bolest, a šta je svet”. Zato su u njegovim dramama doktori tako bespomoćni. Dejan je naš Čehov. Lečio je pozorište - rekao je Brajović.

- Ćerka Dejana Mijača, Maja, otišla je da uzme sve ono što se podrazumeva, umrlicu... Ispostavilo se da je u toj umrlici nepostojeći broj i da ne može da se izvrši preuzimanje tela i sve što se tiče sahrane. Naravno, direktorka Tamara Vučković (direktorka JDP, prim. aut.) okrene telefone, pronađe vezu sa tom administracijom. Ona je pitala kako je to moguće i tako dalje, da bi ispalo da su brojevi prepisani iz zdravstvene knjižice, ne iz lične karte. Pozovemo mi tamošnjeg doktora, objasnimo o čemu se radi, on se potrudi da to sredi, oni naravno promene taj broj, i kažu da ta umrlica nema sada nekog značaja jer je porodica već preuzela telo i telo više nije u bolnici. Naravno, tu je Maja, tu smo svi, Tamara ponovo zove 17 puta jednu administraciju, drugu administraciju... Ja pozovem ponovo doktora: "Ajde, molim vas, pogledajte, tamo nešto nije u redu", on kaže: "Dobro, nemoguće je, ali pogledaćemo" i otišao da proveri. Posle izvesnog vremena on se javlja i kaže "Dragi Vojo, porodica je preuzela telo" - priča Voja i nastavlja:

- Tu je Maja pored mene, sem ako Dejan nije živ, pa vam je pobegao, hvala Bogu iz te bolnice... Oni su se izvinjavali i onda su rekli da su ga pronašli. "Eto i posle smrti je morao da režira", bio je komentar Mijačevog brata na celu peripetiju... I to da režira kafkijansku sudbinu administracije i posebnost - rekao je Voja.

 

Da podsetimo, komemoracija je završena velikim aplauzom kojim su kolege ispratile preminulog režisera.

Među govornicima je bio i njegov student i proslavljeni reditelj Egon Savin.

- Glumac najbolje glumi ono što najbolje razume. Dejan je tražio da sagledamo dubinu ljudske duše. Sterija i Mijač su tako stvorili "Pokondirenu tikvu"- otkrio je Savin.

Glumci, prijatelji i kolege okupili su se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a među prvima su stigli: Nebojša Ilić, Ceca Bojković, Petar Benčina, Branka Petrić, Katarina Žutić, Paulina Manov, Vladimir Kostić, predsednik SANU...

Branko Cvejić se takođe govorom oprostio od Mijača.

- Kad je počeo da radi u JDP-u, bio je već ovenčan slavom. Pozorište je za njega bila umetnost igre, ali uvek promišljena. NJegova umetnost je bila slobodna, ali i surova - rekao je Cvejić i govor završio sa: Doviđenja, Dešo, videćemo se u nekoj novoj podeli, biće to gromoglasna podela.