Набројана су и кривична дела која обухватају насиље или претње усмерене према особама са инвалидитетом и припадницима националних, расних или етничких мањинских група, као и слична кривична дела чије су мете ЛГБТ особе.
Додаје се да је некажњивост и даље проблем, а ''да је Влада учинила мало'' да идентификује, истражи, кривично гони или казни званичнике који су и кршили људска права.
У извештају се наводи да је Влада генерално поштовала слободу изражавања, али да медијску сцену и даље карактеришу нерешени напади на новинаре, политичко мешање у извештавање јавног сервиса, политички пристрасно извештавање медија и прилив садржаја који изазивају етничке поделе.
Проблем су и даље, према наводима Стејт департмента, насиље и малтретирање новинара.
У извештају се додаје да повишене политичке тензије у земљи представљају опасност за новинаре који су били мете физичкх и вербалних напада док су извештавали или коментарисали изборне скупове, политичка и верска окупљања и протесте.
Стејт департмент оцјењује и да је корупција и даље проблем у Црној Гори и да се није ефикасно спроводио закон о кажњавању случајева корупције међу званичницима, преносе подгоричке "Вијести".
"Корупција и ниско поверење јавности у владине институције били су велики проблем на парламентарним изборима 2020. године. Постоје бројни извештаји медија и невладиних организација да је нова влада наставиле старе трендове и да јавност сматра корупцију у пракси запошљавања, заснованој на личним односима или политичким везама, ендемском у влади као и на другим мјестима у јавном сектору и на локалном и националном нивоу, нарочито када је реч о здравственој заштити, високом образовању, правосуђу, царини, политичким странакама, полицији, оружаним снагама, урбанизму, грађевинској индустрији и запошљавању", поручује се у извештају.
Подсећа се и да су у Црној Гори одржани парламентарни избори у августу 2020. године и оцењује да су "били конкурентни и да су одржани у веома поларизованој атмосфери због питања религије и националног идентитета".
Наводи се и да је било кредибилних извјештаја да је "влада селективно ограничавала слободу мирног окупљања у вези са мерама Министарства здравља које су донете да би се спријечило ширење ковида-19 кроз произвољна хапшења, притварања и новчање казне".
Указује се и на извештаје неколико невладиних организација, међу којима је Грађанска алијанса, да је током устоличења митрополита Српске православне цркве Јоаникија на Цетињу 5. септембра, "полиција користила диспропорционалну силу против демонстраната, укључујући сузавац и шок бомбе, изван дозвољених средстава за контролу окупљених".
"Такође је било непотрвђених извјештаја о томе да је полиција користила гумене метке", наводи Стејт департмент.
У документу се каже и да је било кредибилних извештаја да је влада покушала да злоупотреби међународна средства за спровођење закона у политички мотивисане сврхе, као "освету против одређених појединаца ван земље".
У извјештају се наводи да је Комисија Интерпола за контролу међународних налога за хапшење у августу 2020. године усвојила жалбу одбеглог бизнисмена Душка Кнежевића и поништила налог за његово хапшење издат 2019. године.
Подсећа се да је специјални тужилац у Црној Гори подигао шест оптужница против Кнежевића за неколико кривичних дела, међу којима су организовање криминалне групе, прање новца и утаја пореза.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
