И док о Перхану и његовој трагичној судбини доста знамо, о Азри, коју је тумачила македонска глумица Синоличка Трпкова, нисмо слушали много у претходним годинама.
Од првог приказивања филмског ремек-дела “Дом за вешање” прошле су 34 године. Дујмовић је несрећно окончао живот, а Синоличка је нестала са јавне сцене. Она данас живи у Скопљу са супругом, Холанђанином Марселом, и двоје деце, ћерком Леоном и сином Мегленом. Ради као доцент на Факултету драмских уметности у Скопљу, на предмету глума испред телевизијске и филмске камере. Једно време имала је и своју телевизијску емисију "Аларм". Са носталгијом се сећа некадашње државе и дана када је захваљујући једној улози преко ноћи постала филмска звезда.
Фото: Јутјуб принтскрин/Cigo Ganovic
Каријеру је започела са миксом комплимента и шамара који је добила од свог професора на академији:
- Ти мала немаш талента, али си радишна, растураш - рекао јој је редитељ Љубиша Георгијевски, већ на првим часовима глуме.
Прочитајте још
- Тај филм је пресудан у мојој каријери, пошто је био и последњи таквог типа. Заувек ми је променио живот. Међутим, снимљен је када је већ почео распад Југославије и када се у мом приватном животу десила несрећа. Мајка ми је неколико дана после премијере у Скопљу погинула у аутомобилској несрећи. Била сам млада, вероватно не и довољно снажна да се носим с том ситуацијом и да након тога као глумица изађем ван граница земље. Имала сам неколико прилика за то, међутим, нисам их искористила. Радила сам, на пример, два филма у аустријској продукцији, али увек сам се након одрађеног посла враћала кући и никад нисам добила већу филмску шансу од “Дома за вешање”, али морам признати да се нисам ни трудила - рекла је својевремено глумица за "Ало".
- Колико то патетично и смешно звучи… Заувек је остала моја дубока вера у истину и љубав и ништа није помутило моје веровање у исконске вредности. Имам 45 година и понекад мислим да сам већ два живота проживела, те да управо почињем трећи. Свако има своју Азру у себи! Свако од нас је изложен искушењима и страху да ће је изгубити. Ја је нисам изгубила, а ни она мене - тврди Синоличка, која се после снимања филма никада није поново срела са славним редитељем.
Фото: Јутјуб принтскрин/Cigo Ganovic
- После “Дома за вешање” нисам се видела ни чула са Кустурицом. Ипак, и данас својим студентима препричавам анегдоте са снимања и утиске о томе како је радити са таквим уметником - каже Трпкова, која се са често сети и колеге Давора Дујмовића, који се својевремено обесио у Словенији.
Многи и данас тврде да је разлог то што је имао проблема с наркотицима.
- С Давором сам се видела неколико пута на фестивалима и врло мало смо причали о теми зависности. Ипак, остајем при томе да је он једна од многих жртава целог тадашњег система. Неко живи стотину година и ништа не уради ни за себе, ни за своје, ни за човечанство, а неко живи само 20 година и уђе у историју. За мене ће Давор увек бити жив - тврди Синоличка.
Црвене тепихе и светла премијере је ипак заменила за породични живот. Како је једном рекла, пронашла је највеће задовољство у кухињи, са децом и супругом.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
