I dok o Perhanu i njegovoj tragičnoj sudbini dosta znamo, o Azri, koju je tumačila makedonska glumica Sinolička Trpkova, nismo slušali mnogo u prethodnim godinama.
Od prvog prikazivanja filmskog remek-dela “Dom za vešanje” prošle su 34 godine. Dujmović je nesrećno okončao život, a Sinolička je nestala sa javne scene. Ona danas živi u Skoplju sa suprugom, Holanđaninom Marselom, i dvoje dece, ćerkom Leonom i sinom Meglenom. Radi kao docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, na predmetu gluma ispred televizijske i filmske kamere. Jedno vreme imala je i svoju televizijsku emisiju "Alarm". Sa nostalgijom se seća nekadašnje države i dana kada je zahvaljujući jednoj ulozi preko noći postala filmska zvezda.
Foto: Jutjub printskrin/Cigo Ganovic
Karijeru je započela sa miksom komplimenta i šamara koji je dobila od svog profesora na akademiji:
- Ti mala nemaš talenta, ali si radišna, rasturaš - rekao joj je reditelj LJubiša Georgijevski, već na prvim časovima glume.
Pročitajte još
- Taj film je presudan u mojoj karijeri, pošto je bio i poslednji takvog tipa. Zauvek mi je promenio život. Međutim, snimljen je kada je već počeo raspad Jugoslavije i kada se u mom privatnom životu desila nesreća. Majka mi je nekoliko dana posle premijere u Skoplju poginula u automobilskoj nesreći. Bila sam mlada, verovatno ne i dovoljno snažna da se nosim s tom situacijom i da nakon toga kao glumica izađem van granica zemlje. Imala sam nekoliko prilika za to, međutim, nisam ih iskoristila. Radila sam, na primer, dva filma u austrijskoj produkciji, ali uvek sam se nakon odrađenog posla vraćala kući i nikad nisam dobila veću filmsku šansu od “Doma za vešanje”, ali moram priznati da se nisam ni trudila - rekla je svojevremeno glumica za "Alo".
- Koliko to patetično i smešno zvuči… Zauvek je ostala moja duboka vera u istinu i ljubav i ništa nije pomutilo moje verovanje u iskonske vrednosti. Imam 45 godina i ponekad mislim da sam već dva života proživela, te da upravo počinjem treći. Svako ima svoju Azru u sebi! Svako od nas je izložen iskušenjima i strahu da će je izgubiti. Ja je nisam izgubila, a ni ona mene - tvrdi Sinolička, koja se posle snimanja filma nikada nije ponovo srela sa slavnim rediteljem.
Foto: Jutjub printskrin/Cigo Ganovic
- Posle “Doma za vešanje” nisam se videla ni čula sa Kusturicom. Ipak, i danas svojim studentima prepričavam anegdote sa snimanja i utiske o tome kako je raditi sa takvim umetnikom - kaže Trpkova, koja se sa često seti i kolege Davora Dujmovića, koji se svojevremeno obesio u Sloveniji.
Mnogi i danas tvrde da je razlog to što je imao problema s narkoticima.
- S Davorom sam se videla nekoliko puta na festivalima i vrlo malo smo pričali o temi zavisnosti. Ipak, ostajem pri tome da je on jedna od mnogih žrtava celog tadašnjeg sistema. Neko živi stotinu godina i ništa ne uradi ni za sebe, ni za svoje, ni za čovečanstvo, a neko živi samo 20 godina i uđe u istoriju. Za mene će Davor uvek biti živ - tvrdi Sinolička.
Crvene tepihe i svetla premijere je ipak zamenila za porodični život. Kako je jednom rekla, pronašla je najveće zadovoljstvo u kuhinji, sa decom i suprugom.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
