ХУМАНОСТ: Тонију је овај фудбалер помогао у тешким тренуцима

Певач Тони Цетински је у исповести открио детаље из свог приватног живота.

Регионални медији су доста писали о детаљима из вашег приватног живота, па и неким судским споровима у којима сте учествовали, мислите ли да су увек били праведни према вама?

- Медији вас могу подићи али и бацити на колена. Прошао сам и једно и друго и ето ме опет жив и здрав. Нема непознаница по питању медија. Жао ми је што је право истраживачко новинарство изумрло и то се најбоље може приметити у временима криза у друштву. Медијски рат је наша стварност али надам се да ће ипак једног дана превагнути мали а велики људи па тако и новинари који не желе бити само на нечијој плати већ деловати из дубине своје савести и са кућним васпитањем. Е тада ће свет бити једно лепо место. Знам, мало звучи сувише идеалистички, али шта ћете кад сам ја такав, рекао је он.

Фото: В. Данилов

 

У којој мери вам је живот мирнији откако сте га преселили у Ровињ?

- Немерљиво квалитетнији и мирнији али није то само због средине у којој живим него првенствено због духовне хигијене и снаге коју добијам сваки дан од супруге, своје породице и од својих пријатеља без обзира јесу ли свештеници или земљорадници.

Негујете велико пријатељство и са некадашњим фудбалером Предрагом Мијатовићем.

- У најтежим тренуцима кад је супруга завршила у болници због можданог удара, Предраг Мијатовић је показао колики је човек и такве се ствари не могу заборавити. Звао је и понудио хитан превоз у најбољу клинику у свету, но хвала Богу и нашим докторима и особљу у КБЦ Ријека да су били врхунски и није било потребе за тим. Захвалио сам му се и поносан сам познавати такве људе. Људи који су велики а опет мали и борбено једноставни. Такве ствари олакшавају у тим тренуцима и буде наду без обзира на некад немилосрдне медије и потпуно без емпатије.

Поред сјајне каријере коју сте изградили, постоје ли неки професионални циљеви о којима још увек сањате?

- Када будем престао сањати то значи да сам престао живети. Оног дана када осетим да улазим у рутину већ ће се нешто догодити ново ако се играш и ако те живот забавља без обзира на успоне и падове. У ствари, ја мислим да ја нити не одлучујем о томе јер нисам ја тај који ће реци доста. Ако је нешто позив а није само посао, ко сам ја да се одјављујем. Сањаћу до краја живота али не због неке его жеље за успехом већ зато што без тога не могу. Тешко ми је без људи које толико волим као и без воде за пиће па тако и без напредовања.

(Стори)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".