Главна разлика
Према његовим речима, овај земљотрес у БиХ и онај у Петрињи догодили су се на отприлике 10 километара дубине, а главна разлика је у његовим последицама.
- Због врсте наслага тла у дубини последице у Херецеговини су много блаже него што је то било у Петрињи и на остатку Баније. На подручју Петриње у дубини је тло састављено од алувијаних наслага, односно растреситог тла што доводи до ефекта појачања потреса. У Херцеговини је тло по дубини слојевита стена због чега су последице на површини ипак мање - истиче Фикет.
Камен као спас
Заправо је камен спасио Херцеговину од тежих последица.
- У односу пак на земљотрес у Загребу, овај земљотрес је пуно разорнији, али су последице због мање насељености пуно мање - појашњава Фикет.
Спада у категорију разорних земљотреса
Према његовим речима, након "главног" земљотреса тло се се на том подручју константно тресе.
- До сада смо забележили око 40 накнадних потреса, али они су много мање снаге од онога што смо очекивали - каже Фикет.
Према његовим речима, тло би једно дуже време требало да настави да се тресе, али очекује да ће то трајати ипак краће него што је било на подручју Петриње. Фикет истиче како овај најновији земљотрес спада у категорију разорних земљотреса, али га не би сврстао међу јаче разорне земљотресе.
Земљотрес се осетио и широм Далмације: у Сињу, Сплиту, Дубровнику, Задру, али и у Карловцу, Загребу, Ријеци и Пули, као и у суседним земљама - Црној Гори, Албанији, Северној Македонији, Србији, Италији и Словенији.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".