Отац га је одвео у манастир Ћелије да се описмени "толико да зна читати позиве од власти и на њих одговарати", па да остане на селу као "школован" човек.
Међутим, мали Никола показао је дар и ревност у учењу, па су га родитељи, на наговор учитеља, уписали у ваљевску гимназију. И тамо се показао као добар ђак, иако је, да би се школовао, служио у варошким кућама, као и већина ђака у то време.
Школа и деловање
По завршетку шестог разреда гимназије (данашњег другог), Никола Велимировић конкурисао је за Војну академију, али лекарска комисија га је одбила јер је био ситне грађе. Одмах затим пријавио се у београдску Богословију. Завршио ју је 1902. године са одличним успехом, што је био плод систематског рада. Знање није стицао само из уџбеника већ и из класичних дела из књижевности и науке. Посебну љубав гајио је према Његошу, што ће касније преточити и у научни рад...
По завршетку Богословије радио је неко време као учитељ у селима око Ваљева, а затим га је Црква упутила на Старокатолички факултет у Берну. Студирао је потом и у Немачкој, Енглеској, па опет у Швајцарској, овога пута у Женеви, и 1908. стекао докторат из филозофије. У то време интензивно је проучавао религију и филозофију Индије.
Прочитајте још
Фото: Архива Новости
Заманошио се, после тешке болести, 1909. године у Раковици и узео име Николај, и наредну годину провео у Русији. По повратку је постављен за професора Богословије у Београду. Тада почиње да проповеда по београдским храмовима, али и да држи предавања у световним објектима - у Коларчевој задужбини у Београду и многим местима по Србији. Кад је почео Први светски рат, српска влада Николаја Велимировића шаље у Лондон, у незваничну пропагандну мисију.
Још док је био у Енглеској, 1919. године, изабран је за епископа жичког, а наредне године преузео је Охридску епископију. Као епископ охридски обавио је многе дипломатске послове за Цркву, а 1934. враћа се на дужност епископа жичког. У то време већ је био веома познат међу народом по мудрим речима и књигама које је објављивао.
Заробљеништво
На почетку Другог светског рата Немци су га с патријархом Гаврилом заточили у Љубостињи, па у панчевачком манастиру Војловица, а 1944. пребацили су их у логор Дахау, у посебно одељење за високе официре и црквене великодостојнике. Ослобођени су три месеца касније, да би помогли у стварању јединственог антикомунистичког фронта пред надирућим партизанима.
Фото: Архива Новости
По завршетку рата патријарх Гаврило вратио се у Србију, а владика Николај отишао у Америку. Путује под САД проповедајући и повремено држи предавања у српским и руским богословијама.
Умро је 18. марта 1956. и сахрањен у манастиру Светог Саве у Либертивилу.
Мошти су му 1991. године пренете у задужбину - Цркву Светог Николаја Мирликијског у Лелићу.
Владика Николај Велимировић објавио је велики број књижевних дела духовне садржине. У периоду после Другог светског рата, све до касних осамдесетих година, његова дела су била забрањена за штампање у Југославији. За свеца је проглашен 2003. године, а Црква га слави 18. марта и 3. маја.
(Свети Срби)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
