То је још један покушај да се прва паметна зграда на Балкану прода, након што је гигант "Генералекспорт" 2017. године банкротирао. Почетна цена је више од две милијарде динара. Некада репрезентативно здање сада изгледа сабласно, празних спратова, оронулих плафона, у прашини годинама пропада. У згради, у којој је некада радило готово 2.000 људи, нема грејања, не раде лифтови, компјутерски центар не функционише. Зграда је постала велики билборд.
Фото:В.Данилов
Архитекта Иван Рашковић сматра да Генекс кулу треба очувати као наслеђе, део нашег професионалног, стручног, регионалног у крајњем случају, националног идентитета. Са друге стране, архитектура је такође и употребни предмет, а време чини своје, наглашава Рашковић.
Архитекта Михајло Митровић аутор је бруталног погледа са грађевине која је слика југословенског брутализма сврстана у енциклопедије светске архитектуре. У стамбени део куле сместили су се почетком осамдесетих танјуговци и генексовци, док је пословна кула, која тражи новог власника, била центар некадашњег гиганта.
Фото:В.Данилов
- Она је и те како симбол оног времена, једне позне модерне која је већ презрела и полако прелази у постмодерну, како данас то зовемо. Свакако, оно што је највредније, и најзначајније у симболичком смислу, симбол је прогреса тог времена - наводи Рашковић.
Да ли ће нови покушај продаје вратити симбол Новог Београда у функцију и отети од пропадања пословни део Куле Генекс, питају се и станари. Надају се да ће се средити и околина, будући да је и плато испред у ужасном стању.
Прочитајте још
У којој мери се Кула може мењати?
Фото:В.Данилов
Нови власник дужан је да чува и одржава културно добро и све што се буде радило мора да буде уз сагласност надлежног органа. Ивана Весковић из Завода за заштиту споменика културе Града Београда указује на то да према мерама заштите које су прописане и налазе се у одлуци у проглашењу Куле Генекс за културно добро, мора да се чува аутентичан изглед. Одређене измене су могуће, додаје Весковићева. Према речима Ивана Рашковића, квалитетан компромис се може наћи у томе да се спољни изглед очува, а да се унутра изврше адаптације које одговарају савременим потребама и новом власнику.
На продају је оглашено готово 16.000 квадрата, Кула са 26 спратова пословног простора, биоскопском салом на 27. спрату, рестораном на 35. спрату, локалима и подземном гаражом. Бетонски див висок 117 метара, за време изградње био је предмет критике и подсмеха, донедавно Западна капија Београда била је и друга по висини зграда у Београду са чијег се врха пружао поглед до свих обода српске престонице.
Истовремено, овај симбол Новог Београда који је грађен током читаве осме деценије прошлог века, био је сигуран знак свима онима који долазе са запада ауто-путем да су ускоро у главном граду.
