Поводом двадесет година од смрти овог великана Душан Ковачевић је рекао:
- Прошло је двадесет година од одласка Бате Стојковића из позоришног и филмског света који је био његов најважнији део живота. Опростили смо се са великим и драгим глумцем 16. марта 2002. године. Сећање на нашег пријатеља је скоро свакодневно: гледамо га у незаборавним филмским улогама које су антологија југословенског и српског филма, или кад улазимо на Велику сцену Звездара театра која носи име Данила Бата Стојковића.
Фото: Архив Новости
- На тој сцени Бата је одиграо више од хиљаду представа. Позориште је Бати било најлепша кућа и најважнија вера. Брзо је прошло двадесет година од растанка са господином који нам увек измами осмех кад га се сетимо. Тако је било од како није са нама и тако ће бити за многа будућа времена, јер су вредна уметничка дела најлепши и најдуговечнији траг нашег постојања.
За Данила Бату Стојковића кажу да је почео са глумом у мајчином стомаку, а тиме се бавио и до самог краја. Дословно је из болнице долазио на посао. Последњих дана ни о чему није желео да разговара осим о фудбалу и позоришту.
Прочитајте још
Како је његов колега Милан Цаци Михајловић једном рекао, на 300. извођење “Корешподенције” Душко Ковачевић и инспицијент су га буквално донели на представу. "Одиграо је у даху, али са једним плућним крилом". Касније су Бата и Цаци “прославили” крај представе са по чашицом виљамовке у тишини.
- Тако је и било, сећам се по фотографији. Седимо Бата и ја, он са цигаретом и чашом руци. То је био наш растанак - причао је Цаци.
Фото: Јутјуб принтскрин/ RTS Oko - Zvanični kanal
Осам дана после 300. “Корешпонденције”, 13. фебруара 2002. одиграо је свог последњег “Професионалца”. Словеначки студенти који су се затекли те зиме у Београду су тражили да погледају легендарну представу "Професионалац", у којој је Бата био маестралан као бивши ДБ-овац Лука Лабан, и агитовали на све могуће начине. Он је само због њих тешко болестан изашао на сцену. Два дана касније, 15. фебруара, опет је отишао у болницу. Преминуо је 16. марта.
Душко Ковачевић му је прорекао да ће умрети на сцени, црнохуморно, у свом стилу.
Фото: Архив Новости
- Ми се с тиме у ствари шалимо, говорио је Бата. Велика је почаст умрети на сцени. То се десило у два-три случаја. Увек кад неко дође мало болестан, ми му кажемо: А, не може, ти би да умреш на сцени. То би била велика част! И још да нам набије комплекс. Он да умре, а ми да се провучемо.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
