Радијум девојке добиле су назив због посла са радијумом у великој фабрици - "Унитед Статес Радиум Цомпанy" која се 1917. године бавила производњом светлећих сатова.
Те године велики број младих жена сматрало је да су срећне што су добиле ратни посао у великом складишту у Њу Џерсију. Плата је била одлична - отприлике три пута већа од просечне плате девојака. Посао је био лаган, требало је само светлећу боју наносити на лице сатова, мераче инструмената и ручне сатове.
Фото: Јутјуб принтскрин/Stacey Anderson
Многе жене запослиле су ту своје мајке, сестре, родбину. До 1920. године целе породице су радиле у овој фирми, а на врхунцу њеног успеха чак 300 девојака радило је ту.
Међутим, боја за сатове није била обична. У себи је садржала елемент радијум који је давао светлећу боју како би сатови ноћу били видљиви.
Прочитајте још
Мушкарци били заштићени, женама речено да су безбедне
Из компаније су тврдили да је боја безбедна, а девојкама је чак речено да лижу своје четке како би детаљи били бољи.
Мушкарци су носили оловне кецеље како би се заштитили од радијације, а девојкама ништа није дато. Тако су сваки дан биле у директном контакту са отровом.
Фото: Јутјуб принтскрин/Stacey Anderson
У то време сви су били очарани светлуцавим бојама, а девојкама би по повратку с посла одећа сијала, кожа блистала, а оне верујући да је све безбедно биле су задивљене тиме. Чак су радијум посипале по коси и њиме лакирале нокте.
Радијум постепено убијао раднице
Једну од радница фабрике, у јануару 1922. године, Амелију Моли Мађ, почео је да боли зуб који јој је стоматолог извадио, међутим неколико недеља касније морала је да извади и зуб поред. Тада је зубар открио да ниједна рана није зарасла, а биле су испуњене гнојем и крви. Моли су морали да изваде још неколико зуба.
У мају се стоматолог одлучио на операцију ,а након што јој је отворио десни и угледао кост која је била превише сува. Докатавши кост она се на његово запрепашћење само распала. Тада он није знао да је радијум ушао у коштане ћелије и лишио их калцијума.
Фото: Јутјуб принтскрин/Stacey Anderson
Тог лета, девојци је извађена читава вилица заједно са деловима унутрашњег уха. До септембра 1922. године осам месеци након прве зубобоље, она је умрла.
Нажалост, није била једина којој се то догодило.
Њеној колегиници радијум је појео пршљенове. Код других су се појавили тумори на кожи, катаракте... Девојке су одједном почеле да губе косу и зубе. Све су биле младе и умрле су у најгорим мукама.
Оптужбе су почеле да се гомилају, али је Молина смрт приписана сифилису, што је компанија радо користила у своју одбрану.
Иако се и у то време знало да је радијум опасан нико није имао искуства са радијацијом и последицама које оставља.
Харисон Мартленд је 1925. године кренуо да проучава овај случај и дошао до сазнања да Моли није умрла од сифилиса већ од радијације, што је био случај и са осталим радницама.
Фото: Јутјуб принтскрин/Stacey Anderson
Компанија је убрзо бакротирала због судских и медицинских трошкова. Неке жене су добиле обештећења, друге нису. Све које су преживеле здравствено су биле оштећене до краја живота.
Ипак, овај случај био је од великог значаја Америчкој комисији за атомску енергију, која је деценијама касније захваљујући истраживању и искуству стеченом у овој компанији развила протоколе за руковање и безбедност. На тај начин сачувани су животи других младих радника током Другог светског рата.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
