Важио је за глумца који љубоморно чува свој приватни живот. Волео је сцену, глуму и свој позив, али о породици је нерадо говорио.
Никола Симић рођен је 18. маја 1934. године у Београду, у пекарској породици, а његов 10 година старији брат је глумац Славко Симић за ког многи нису знали да му је рођени брат.
Прву улогу добио је још као студент, 1957. године у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан био од 1959. до јануара 2014. Од 1971. је играо у представи "Буба у уху" са којом је 7. јуна 2011. прославио јубилеј - 40 година играња, а представа је ушла у Гинисову књигу рекорда.
Никола је одрастао на Звездари, да би се његова породица касније преселила на Топличин венац, што је, како је говорио, њему веома тешко пало јер је био раздвојен од другова. Један од тренутака који му је заувек остао урезан у сећање јесте бомбардовање Београда, 6. априла 1941. године.
Фото: Предраг Митић
Прочитајте још
– Дан је био сунчан и леп, али напољу се дешавало нешто чудно. Кроз прозор сам видео људе како унезверени, у пиџамама, беже преко парка. Чула се вриска деце у суседству. Тата, шта је то? – крикнуо сам престрављен. Ништа, не бој се! – умиривао ме је отац. Ништа, сине, војна вежба! Али изненада ме је дохватио с кревета и потрчао са мном у наручју ка купатилу. Кућа се затресла, проломио се страшан тресак, по кади се расуло стакло, у соби су се ствари превртале. Ми смо побегли у подрум где су већ били многи станари – написао је глумац у ауторском тексту за ТВ Новости, давне 1975.
Он је објаснио и какве везе храброст има са заљубљивањем.
- А треба се заљубљивати. Психолози кажу да дође тренутак кад човек жели да промени начин свог живота. Треба имати храбрости и смелости и то урадити. Ја то знам, наравно из прве руке. Требало је имати храбрости и играти "Дунда" у Дубровнику те вечери кад су ми саопштили да ми је отац умро. И нико то није знао. Требало је имати храбрости и играти "Бубу" 30. децембра, а сахранити мајку 29- објаснио је тада легендарни глумац.
Важио је за једног од најдуховитијих глумаца, а ведар дух никада га није напустио.
- Смех је нешто најблаготворније на свету. У смеху, кроз смех, човек све невоље заборавља. Нека то буде и за тренутак, али тај тренутак је драгоцен. Немогуће је да једно биће буде стално под тензијом, мора негде да покуља оно нагомилано у њему – рекао је у једном интервјуу.
Фото: В. Данилов
Иако се у медијима често писало о Симићевој ћерки Ани и унукама Исидори и Сари, његов братанац Ненад Симић, рекао је да његов стриц није могао да има деце, стога такви наводи нису истинити.
- Никола није имао ћерку ни унуке. Ана је ћерка његове последње жене Снежане. Он је био добар према њој, али јој није отац. Николи је у младости пукло слепо цревно, дошло је до сепсе, то се тада звало туберкулоза стомака, а лечили су га радијацијом, након чега је остао стерилан и није могао да има деце. Они све покушавају због наследства - рекао је Ненад.
Он је такође за један дневни лист испричао је да се глумац четири пута женио и разводио, да је обожавао жене и био веома галантан према њима. Последњих година Николиног живота причало се да је у вези са 48 година млађом глумицом.
Почетком 2014. године чувени глумац оболео је од рака простате. У фебруару је оперисан, а почетком јуна уследиле су компликације са бешиком.
Никола Симић преминуо је 9. новембра 2014. године, девет месеци након операције, у 80. години живота.
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
