Језа коју производе логорске просторије о којима се писало у претходним текстовима, неупоредива је са оном која подилази посетиоца када дође до крајње тачке лагера. Крајње у сваком смислу. Тамо где се окончава обилазак нишког стратишта, неретко су окончавани људски животи услед ислеђивања.

Окупационе власти су крајем 1942. године у поткровљу изградиле двадесет самица кроз које је до ослобођења града прошло стотине људи. Услед невиђене психо-физичке тортуре, нехуманих хигијенских услова и смањене видљивости, они су на зидовима урезивали иницијале и поруке, као упутства будућим заточеницима, али и као сведочанство слободним нараштајима, да нишку голготу отргну од заборава.

По доласку у поткровље централне зграде, самице се назиру у две одвојене собе са леве и десне стране и нумерисане су бројевима од 1 до 20. Све су закључане, изузев једне која се налази на крају низа.

Она се и визуелно разликује од осталих: уместо класичних затворских решетки, као што је случај са претходним, испред ове самице постављена су дрвена врата, са прозорчетом на који су пободене решетке.

За разлику од других просторија које обилују смерницама, документима и фотографијама, у поткровљу их готово нема. Очито да је додатни материјал сувишан. Амбијент поткровља довољно говори сам за себе.

Фото: Нпортал

 

Ћуд поткровља је таква да је свако доба године изазивало тегобе заробљеницима: зими је била невиђена хладноћа, лети је било неподношљиво вруће, на јесен се услед падавина стварала огромна влага.

Једино би пролеће могло да се третира као изузетак у том контексту. Но, под налетима кундака, палица и чизама, тешко је било разабрати које је доба године.

„У логору је било много зла. Пси су кидисали на људе и кидали им делове тела тако да је то уносило страх у логораше да би при изласку у шетњу трчали кроз круг више због страха да на њих не насрне пас него од физичког напада немачких стражара. У поступцима пса и стражара није било пуно разлике. И један и други, сваки на свој начин, кидали су месо са живих људи“. Ове речи записао је један од непосредних сведока, Властимир Вучковић.

Фото: Нпортал

 

Испред неких самица закачене су табле са „дешифрованим“ порукама са зидина, које нису издржале зуб времена. Пренесене од речи до речи, оне лишавају посетиоца било каквог описивања. Посебно је су упадљива она из самице број 11.

„Остајте овде, сунце туђег неба неђе вас грејат‘ као што ово греје – не да Бог овакво грејање“

„9.7.1944. Косовско проклетство“

„Ништа слађе од слободе, овде се то најбоље осети“

„Нишки логор, кућо моја 600 дана, све издржа стара гарда, твој војвода Килибарда“

„Кад ћеш нестати, ој људска гробницо, кад ћеш једном престати да кратиш живот човечји?“

Фото: Нпортал

 

По злу чувено поткровље „гутало“ је заточенике до 14. септембра 1944. године, када је логор престао са радом. Тог дана партизани су уз помоћ савезничких снага ослободили град на Нишави.

Нажалост, приликом повлачења, Немци су спалили комплетну документацију, што је у послератним годинама отежало идентификацију и евиденцију жртава. До сада је забележено свега 1.910 имена жртава, а процењује се да реална бројка премашује 10.000. 

Зграда логора је 1969. године претворена у Меморијални комплекс „12. фебруар“. Нажалост, објекат је током НАТО агресије 1999. претрпео оштећења услед детонација. На срећу, она нису била теже природе.

Фото: Нпортал

 

Излазак из централне зграде завршава се њеним спољним обиласком. Том приликом пркимећују се трагови метака на једном од зидова. Они указују на неодложне егзекуције које нису могле да чекају транспорт на губилиште звано Бубањ.

Проласком кроз капију логора у супротном смеру, уши пара трештање музике из правца средњих школа начичканих поред логора. Ваљда као својеврсни пркос фабрици смрти...

(КРАЈ СЕРИЈАЛА)

Овде можете да прочитате претходне делове серијала о логору Црвени крст у Нишу. У њима можете да сазнате о првом бекству из логора у Европијунаштву Јелене Главашки, логорским "обавештајцима" и судбини интернираца...

Фото: Нпортал

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".