Разлог се крије у чињеници да велики број компанија не успава да одоли негативним ефектима рата, због чега банке и њихове раднике више не узимају за сигурне клијенте, посебно када су у питању дугорочни зајмови.
Претходне два године на "црној листи" због короне, били су запослени у туристичким агенцијама, хотелијерству, угоститељству, аутоиндустрији, те међународном саобраћају, рента-кар услугама, али и многим микро и малим фирмама. Потом им се придружила велика група запослених у средњим предузећима. Са друге стране, са смањењем утицаја корона на приведу и њихови запослени постали су пожељни клијенти у банкама, али су сада неки други постали непожељни.
Из Србије у Украјину извози скоро 300 фирми, а увози више од 750. Истовремено у Русију извозе 764 компаније, док их 1.280 увози. Званична статистика говори и да је после избијања рата у Украјини, вредност извоза из Србије у Русију смањена за четвртину и то само у првих месец дана, а да су извезене количине робе биле мање за 38 одсто него у истом периоду 2021. Многе фирме у међувремену јесу нашле атлернативна тржишта, али се и даље последице осећају.
Фото: Танјуг/Јарослав Пап
- И то је банкама врло важан показитељ када сагледавају ризике којима се излажу. Цела прича око Украјине и Русије направила је великим фирмама озбиљне проблеме. На највећем удару су они чији гро пословања зависе од ове две земље. Зато су банкама њихови запослени сада и више ризични. Банкари им то неће рећи у моменту кад их одбију за кредит, али ће процена да би украјински рат могао дугорочно да озбиљно оштети пословање фирме у којој раде бити пресудна за "не" - кажу нам у једној банци.
Прочитајте још
Други пак банкар каже да нису у питању црне листе него да свака банка мери свој ризик и да ли жели да га преузме у датим условима у којима влада велика неизвесност.
- Банка не процењује самоо ног ко узима кредит већ сагледава и у којој фирми ради односно да ли она има потенцијал да изађе из кризе. То је природно када је оваква ситуација јер ако имате билансе компаније у којој радите који су неповољнији него раније, то је знак узвика банкару који процењује да ли можете да вратите - каже нам.
- Душан Узелац са портала Каматица каже да банка врло јасно сагледава ризик враћања новца.
- Ако рецимо процени да би енергетски фактор односно повећање цене струје могло значајно да утиче на пословање неке фирме и њену могућност да опстане, банка ће једноставно рећи не. Важно је знати да код кредита постоје цене и услови, али и да се цена добија тек када се испуне услови - напомиње Узелац.
У једној фирми која се бави израдом икона кажу да им је гро пословања везан за Русију.
Фото: М. Анђела
- Радимо ми и за храмове у Србији, али нам је Русија била приоритетно тржиште - кажу нам.
Европска унија је најважнији трговински партнер Србије, али је раст који је током претходних година забележен у трговини са Русијом и Украјином прилично значајан.
Русија је 6. извозно тржиште и српске фирме тамо највише пласирају јабуке, аутомобилске гуме и хулахопке, док се одатле највише увозе нафра и гас, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС).
Украјина је 29. извозно тржиште за Србију и тамо се највише продају минерална и хемијска ђубрива, покривачи подова и бели лим, док се из ове земље највише увози руда гвожђа.
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
