MUKE ZA KREDITE: Banke napravile veće "crne liste"

Razlog se krije u činjenici da veliki broj kompanija ne uspava da odoli negativnim efektima rata, zbog čega banke i njihove radnike više ne uzimaju za sigurne klijente, posebno kada su u pitanju dugoročni zajmovi.Prethodne dva godine na &quot;crnoj listi&quot; zbog korone, bili su zaposleni u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, autoindustriji, te međunarodnom saobraćaju, renta-kar uslugama, ali i mnogim mikro i malim firmama. Potom im se pridružila velika grupa zaposlenih u srednjim preduzećima. Sa druge strane, sa smanjenjem uticaja korona na privedu i njihovi zaposleni postali su poželjni klijenti u bankama, ali su sada neki drugi postali nepoželjni.Iz Srbije u Ukrajinu izvozi skoro 300 firmi, a uvozi više od 750. Istovremeno u Rusiju izvoze 764 kompanije, dok ih 1.280 uvozi. Zvanična statistika govori i da je posle izbijanja rata u Ukrajini, vrednost izvoza iz Srbije u Rusiju smanjena za četvrtinu i to samo u prvih mesec dana, a da su izvezene količine robe bile manje za 38 odsto nego u istom periodu 2021. Mnoge firme u međuvremenu jesu našle atlernativna tržišta, ali se i dalje posledice osećaju.Foto: Tanjug/Jaroslav Pap- I to je bankama vrlo važan pokazitelj kada sagledavaju rizike kojima se izlažu. Cela priča oko Ukrajine i Rusije napravila je velikim firmama ozbiljne probleme. Na najvećem udaru su oni čiji gro poslovanja zavise od ove dve zemlje. Zato su bankama njihovi zaposleni sada i više rizični. Bankari im to neće reći u momentu kad ih odbiju za kredit, ali će procena da bi ukrajinski rat mogao dugoročno da ozbiljno ošteti poslovanje firme u kojoj rade biti presudna za &quot;ne&quot; - kažu nam u jednoj banci.Drugi pak bankar kaže da nisu u pitanju crne liste nego da svaka banka meri svoj rizik i da li želi da ga preuzme u datim uslovima u kojima vlada velika neizvesnost.- Banka ne procenjuje samoo nog ko uzima kredit već sagledava i u kojoj firmi radi odnosno da li ona ima potencijal da izađe iz krize. To je prirodno kada je ovakva situacija jer ako imate bilanse kompanije u kojoj radite koji su nepovoljniji nego ranije, to je znak uzvika bankaru koji procenjuje da li možete da vratite - kaže nam.- Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da banka vrlo jasno sagledava rizik vraćanja novca.- Ako recimo proceni da bi energetski faktor odnosno povećanje cene struje moglo značajno da utiče na poslovanje neke firme i njenu mogućnost da opstane, banka će jednostavno reći ne. Važno je znati da kod kredita postoje cene i uslovi, ali i da se cena dobija tek kada se ispune uslovi - napominje Uzelac.U jednoj firmi koja se bavi izradom ikona kažu da im je gro poslovanja vezan za Rusiju.Foto: M. Anđela- Radimo mi i za hramove u Srbiji, ali nam je Rusija bila prioritetno tržište - kažu nam.Evropska unija je najvažniji trgovinski partner Srbije, ali je rast koji je tokom prethodnih godina zabeležen u trgovini sa Rusijom i Ukrajinom prilično značajan.Rusija je 6. izvozno tržište i srpske firme tamo najviše plasiraju jabuke, automobilske gume i hulahopke, dok se odatle najviše uvoze nafra i gas, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).Ukrajina je 29. izvozno tržište za Srbiju i tamo se najviše prodaju mineralna i hemijska đubriva, pokrivači podova i beli lim, dok se iz ove zemlje najviše uvozi ruda gvožđa.(Blic)Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

MUKE ZA KREDITE: Banke napravile veće "crne liste"

Ваш коментар

Нема коментара