ДРУГА СТРАНА БЕОГРАДА: Манакова кућа - први бордел у Земуну

Први писани трагови о проституцији у Београду потичу из 19. века. “Црвени фењери” најпре су се појавили "преко реке" - у Земуну у Рибарској улици. Када су се преселили у Београд засветлели су на Дорћолу у Видинској и у Улици Цара Душана, а затим и у другим варошким квартовима.

Бордела је највише било у Савамали. Данашњи музеј “Манакова кућа” био је један од првих београдских харема и познато легло куртизана, а из полицијских извештаја о рацијама се види да је проститутки било и на Врачару, у Теразијском кварту и у злогласној Јатаганмали.

Став државе према проституцији у Србији није се мењао вековима – она је била илегална, а девојке које су се њоме бавиле биле су кажњаване и протериване. Ипак, слично као и у свету " најстарији занат" било је тешко искоренити. 

Док је у Паризу и Бечу став према проституцији имао романтичарски признак и куртизане сматране музама уметника, дотле се у Србији везивао за извештаје о епидемијама трипера, гонореје и сифилиса. Ниједна од "ноћних дама" није оставила траг у литератури, међу уметницима, баш као ни њихове муштерије, иако се верује да је међу њима било и најзнаменитијих Срба.

Фото: Никола фифић

Средином 19. века, власти су покушале да нешто промене легализујући појаву. Проститутке су биле дужне да два пута недељно одлазе на лекарске прегледе.

Министар “внутрених дела” је 10. децембра 1871. године, под бројем 10072, по Књажевини разаслао распис за “јавни рад блуда и блудионица“. Тада је у Београду почео да ради први бордел (куплерај) који је убрзо у народу прозван “завод за љубав”. Писало се и о ексклузивним куртизанама које су из аустрогарских земаља долазиле на двонедељно “гостовање” у Београд.

Фото: Н. Скендерија

Црвене фењере званично је угасио је генерал Петар Живковић 1929. у време Шестојануарске диктатуре. Део јавности који су чиниле муштерије ових дама се бунио, а било је и оних који су мислили да је увођење овог “заната” у законске воде добра идеја којом се може избећи ширење заразних болести.

Поновна легализација је нарочито била близу током 1935. када је у Београду избила страшна епидемију трипера и гонореје од којих су, заражена заједничким рубљем и санитаријама, обољевала чак и деца.

На крају, ови захтеви ипак нису добили позитиван одговор, а тако је остало све до данас.

(Информер)

 

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".