ИСПОВЕСТ ТАЊЕ БОШКОВИЋ: "Осећање стида се у данашње време изгубило"

- Стидим се углавном за све што нисам урадила или што сам урадила или што сам погрешно урадила, што сам имала добру намеру. Имам један дар да заборављам све оно што ми није пријатно. А имам много ствари, као и у сваком животу, које сам учинила и имам дар и кајања. Кајем се за све што сам повредила људе и преоштрих судова које сам изговорила. Кајем се, срамота ме. Праштајте људи, али бунтовност из младости не могу да порекнем. У Бога се уздам да ћу како време буде текло бити боља од себе - прича глумица и открива да је одувек знала да ће глума бити њен животни пут.

- Одувек сам знала да за мене нема препрека. Или глума или мутна Сава. Моја одлука је била потпуно чврста, али је то ишло из тоталног незнања. Џабе је мој покојни тата говорио: “То је један крајње несигуран посао. То је занимање које може да буде добро, ако будеш врхунска, али није увек све у твојим рукама“. Схватила сам да не желим да преговарам са родитељима ни о једном другом факултету. Код нас се у породици пуно разговарало и морали смо да имамо аргументе за нешто што желимо. Међутим, глума је заиста била мој избор тада - истиче Тања која каже да са 70 година покушава себе да заштити од свега што негативно утиче на њу.

- Покушала сам да заштитим своје биће великим игнорисањем тога шта се тренутно нуди. Имам право да са својих 70 година презирем све оно што није мој дар. Створена сам да сањам, играм, да читам, да живим са конкретним људима, не виртуелним, са којима улазим у конкретне односе. Били они погрешни или свађалачки, то није важно. Имам обавезу према прошлости, не обрукати своје презиме, свој град, свој народ. У томе се разликујем од свих осталих - прича глумица и за крај додаје да се осећај стида изгубио код људи.

- Осећање стида се у данашње време изгубило. Важно је да људи дођу у прилику и кажу: “Ово што си урадила, не ваља“. На телевизији не можете чути да саговорник каже “не знам”, а немогуће је да су сви они Николе Тесле. Све што се данас нуди је лук и вода. Људи су почели да мисле да и они требају да буду такви и да знају све, а заправо не знају ништа. Огрезли смо у презиру према животу. То је највећа опасност која нам прети и она је унутар нас самих. Само труд и отварање срца према богу може да нас спасе. Не завршава се наш живот данас, сада, овде, материјални.. То није суштина и циљ. Ми смо створени сви за вечност и усавршавање душе. Ово што радимо овде је озбиљан труд на том путу - закључује Тања Бошковић у емисији “Говорница“.