Резерве лигнита на Косову и Метохији су међу највећима у свету, али би транспорт тог угља ка централној Србији био озбиљан логистички проблем, изјавио је данас професор Факултета техничких наука у Косовској Митровици Ивица Јаковљевић.
Он је подсетио да је председник Александар Вучић најавио је да ће за лигнит са КиМ понудити електричну енергију или новац и да би, каже, могло да се прича о неколико стотина хиљада тона овог угља годишње.
Указао је, међутим, да железница између Обилића и Београда не функционише годинама.
Јаковљевић тврди да би тај железнички правац било тешко успоставити у краћем периоду и ако би, како каже, постојала политичка воља.
За транспорт 100.000 тона лигнита месечно, на пример, било би потребно више од 150 камиона носивости од 25-30 тона.
-То је ужасан логистички проблем и тражи подршку, план и стриктну реализацију - навео је Јаковљевић.
Фото: Јутјуб принтскрин/salih skopljak
Разумљиво је, каже, заинтересованост за угаљ са КиМ, подсећа да је ЕПС имао јасне развојне планове на КиМ, на бази тог лигнита.
- Због обима резерви али и економских ефеката, нема лежишта у свету које може да парира лежиштима на КиМ. Досадашњом експлоатацијом само у косовском басену је тек три посто укупних резерви експлоатисано - истакао је Јаковљевић
Подсећа да од ЕПС-ових некадашњих планова да се отвори Јужно поље са производњом од 20 до 25 милиона тона, што се сматрало довољним за постојеће термолектране и још два нова блока на Косову Б, као и за пројекат Косово Ц са снагом од 2.100 мегавата - ништа од 1999. године није реализовано.
Додаје да није реализован ни ЕПС-ов план да се на резервама метохијског басена изгради постројење са још 2.500 мегавата.
Подсетио је и да енергетским ресурсима на КиМ управља тзв. Косовска енергетска корпорација (КЕК) уз значајно учешће међународног фактора.
- Лежишта лигнита су једна од најбољих у Европи, а пето у свету. Геолошке резерве су 14,7 милијарди од којих преко 10 милијарди тона може да се користи у термоелектранама. Постоје три басена, косовски, метохијски и дренички. Изузетно су повољни услови за експлоатацију и дају економске ефекте који се нигде у свету не могу постићи - рекао је Јаковљевић.
Данас се, каже, производи 8-9 милиона тона лигнита годишње, а резерве су такве да их има за од 100 до 200 година и уз производњу која би била и пет до 10 пута већа у односу на тренутну.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
