Према речима Дамира Окановића из Агенције за безбедност саобраћаја, ово је први пут да полиција и Агенција повећају активности, а да број несрећа расте.
- Обично је број незгода повезан с тим колико је МУП активан на терену. Што су чешће контроле, мање је удеса. Сада је полиција појачала присуство на путевима, а Агенција за безбедност саобраћаја интензивирала кампању на превенцији, али број удеса, као и број повређених и погинулих расте. Тај феномен није после короне примећен само код нас, већ и у другим европским државама - каже Окановић.
Он додаје да ће ова ситуација сигурно бити предмет разних анализа и студија, али и да најчешћи узроци страдања остају исти. На првом месту то је употреба алкохола, затим пребрза вожња, невезивање сигурносног појаса и употреба мобилног телефона.
Статистика показује да је нешто мање људи ове године страдало у насељеним местима, али је зато видно повећан број страдалих ван насеља (за 13 одсто). У прва три месеца прошле године било их је 1.021, а сада 1.198. Лане је ван насеља погинуло 46, ове 63 људи, што је повећање за чак 37 одсто! У насељу је број погинулих у првом кварталу порастао са 38 на 46, али је број повређених за стотинак мањи.
Међу настрадалима је највише самих возача. У првом тромесечју ове године погинуло их је 62. Следе путници, док је најмање повређених и погинулих пешака. Почетком прошле године укупно је повређено 600 пешака, од чега 38 смртно, а ове 603, од чега је 32 изгубило живот.
Прочитајте још
Фото: Новости
- Пандемија је донела промене у навикама људи, које су се директно одразиле на понашање у саобраћају - каже Јелена Милошевић, психолог. - Код неких возача је на вожњу имала утицај злоупотреба супстанци које повећавају ризик за настанак саобраћајних незгода, а за које је примећено повећано конзумирање током пандемије (алкохол и поједине дроге). Неки возачи су услед некоришћења возила током пандемије изгубили рутину везану за вожњу, што може дати допринос броју незгода. Одређени број возача, који је иначе склон ризичној вожњи, током пандемије је, нарочито у периодима када је интензитет саобраћаја био смањен, а полиције на улицама мање него иначе, ову ситуацију доживео као потврду, оправдање и разлог да учврсти навику да не везује појас, да вози брже него што је дозвољено, да не поштује саобраћајну сигнализацију и, генерално, крши различите саобраћајне прописе.
Након укидања рестрикција везаних за пандемију, према мишљењу наше саговорнице, важан фактор који утиче на вожњу јесте и жеља људи да се што пре врате активностима које су практиковали раније.
- Ова жеља је донела неку врсту ужурбаности, при којој се више води рачуна о томе да се у што краћем времену стигне на одредиште, него о безбедности у вожњи - каже Милошевићева.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
