Након што су сплитски тужитељи с Вјером Андријић, госпођом из Сплита која је навршила 101 годину живота, обавили разговор о околностима страдања 12 фрањеваца из манастира у Широком Бријегу који су партизани заузели у фебруару 1945. године, сада ће је на захтев тужитеља испитати и судија истраге, пише Јутарњи лист.
Наиме, државно тужилаштво у Сплиту затражило је од Жупанијског суда провођење посебне доказне радње, односно испитивање двоје сведока који би могли да имају информације о ликвидацији фрањеваца у Широком Бријегу.
Далматински портал пише да се ради о 101-годишњој партизанској болничарки Вјери Андријић, гошћи инаугурације хрватског председника Зорана Милановића, те 50-годишњем мушкарцу који има посредна сазнања од преминулог члана породице.
Андријић је 28. фебруара испитана у Државном тужилаштву, а позвали су је на разговор након што је у емисији Виде ТВ говорила о партизанском заузимању Широког Бријега.
- Борба је била, нисмо имали борбу ни са чим, него с црквом и докле год црква није пала, док свештеници нису престали да пуцају из цркве Широки Бријег није пао... била је ноћ. То сам ја видела својим очима - испричала је Андријић у емисији и додала:
Прочитајте још
- Упали су наши у цркву, то су били свештеници који су имали митраљез са звоника, задње које је, то је било са звоника. Ми смо заробили пет-шест свештеника, колико је било, били су сви, хвала Богу, у мантијама. Имали су крста и митраљез у руци - додала је.
Ако судија истраге испита Андријић, то би се могло користити у казненом поступку као пуноправни доказ. Далматински портал наводи како постоји могућност да се Андријић испита код куће с обзиром на поодмаклу старост и здравствено стање.
Сплитско Жупанијско државно тужилаштво недавно је саопштило да још од 2005. спроводи истражне радње и извиде "у односу на догађај из Другог светског рата на подручју Широког Бријега", где је након уласка партизана 1945. убијена група свештеника фрањеваца.
Иначе, Вера је била припадница 11. далматинске бригаде и последња преживела партизанка са Сутјеске и Неретве.
- Изашла сам жива и здрава – од Црне Горе, Сутјеске, Зеленгоре, Босне... Није било лако, али таквог морала у тој нашој војсци је било... Голоруки смо били, али и рањени су ишли назад у борбу - са поносом се Вјера присетила детаља из свог живота.
Рођена је марта 1924. године у Радуници, где је провела један део детињства, да би се потом породица преселила у Зенту.
- Биле смо нас три сестре, а у кући нас је било 11 док се стричеви нису оженили. Живели смо у лепој и великој, али конзервативној и тешкој породици. Није било као што је данас. Морао си се потчини старијима, најстарији је увек био поштован, а деца су била позади. Није било прохтева, живели смо од онога што нам је земља дала - рекла је Вјера за Далмација Данас.
Фото: Јутјуб принтскрин/VIDA
Присећајући се ратних дана, она је испричала да је са 18 година одлучила да оде у партизане, а на острву Вис упознала је љубав свог живота.
- Када сам имао 18 година, одлучио сам да се придружим покрету. Милка Планинц је била са мном у школи, она је била иницијатор. Пошто сам четири године провела у партизанима, нашли смо се на Вису. Након пада Италије, отишли смо са нашом јединицом на Вис. Фудбалски клуб Хајдук је формиран на Вису, имао је свој комплетан тим. Добили су смештај, сви играчи Хајдука који су били у гостима су позвани да дођу - причала је тада Вјера.
- Играчи су играли утакмице са Енглезима, присећала се Вјера, а из Сплита су донели сву потребну опрему - дресове, копачке, балоне. Имали су и своје масерке, а када су кренули у Бари, са собом су повели и Вјерину колегиницу из здравствене службе.
- Затим смо дошли у ослобођени Сплит. Али то је било само десет дана јер је Сплит поново пао у руке непријатеља, па смо се вратили на Вис. Касније смо ишли даље, пут Истре, тамо је уследило ослобођење - додала је.
Удала се, како каже, љубављу свог живота, партизаном са Корчуле, са којим је добила двоје деце. Данас живи у Сплиту, муж јој је умро крајем деведесетих. Поред двоје деце, радост јој доносе троје унука и петоро праунука.
Вјера, ипак, није једина која је доживела дубоку старост, али је јесте рекордерка. Наиме, мајка јој је живела 94 године, а сестра Соња је доживела 97. Друга сестра Мира још увек је жива и има четири године мање од ње.
- Вид ме служи, шијем без наочара, глава ми је још увек нормална - рекла је у прилогу за Хрватску радио-телевизију.
Иначе, прошле године, поводом њеног стотог рођендана, примио ју је градоначелник Сплита Ивица Пуљак који јој је уручио букет цвећа и књигу Миљенка Смоје. Вјера, која је дошла у пратњи чланова породице и познатог фотографа Феђе Кларића, истакла је тада да "није било лако доћи до стоте године".
- Али ево ме. Само су ме ноге мало издале. Прошла сам кроз много тога у животу - и лепог и ружног - признала је, додајући да је "можда било најтеже у партизанима".
- Била је то тешка, али славна борба. Од свега у животу највише сам поносна на своју породицу, ћерку, унуке и праунуке - казала је она, а пренео задарски.хр.
БОНУС ВИДЕО:
