ТАЈНА: Силванин муж је у 6 ујутру на вратима угледао Тому

А, где је Тома - ту је и Силвана Арменулић. Од његових почетака када га је једне вечери 1956. године у парку у Лесковцу видела како се смрзава без пара, до сарадње и прављења неких од највећих хитова народне музике.

Те судбоносне вечери 1956. Силвана је упознала Тому, сазнала је да је из села дошао на аудицију, да није прошао и да нема новца да се врати до куће. Певачица му је великодушно помогла, а тринаест година касније, на папиру из конобарског блока у београдском хотелу "Славија", мамуран, написао је и речи и мелодију за песму "Ноћас ми срце пати", која је Арменулићеву довела до врхунца славе.

Фото: Архив Борбе

У тренуцима када је Силванина каријера стагнирала, десио се још један судбоносни сусрет са Томом. Овога пута није било под велом мрака као раније у Лесковцу. Све се одиграло у цик зоре, у Силванином и Радмиловом стану, да Здравковићу не испари инспирација и да у дуету са Арменулићевом заврши оно што је започео на папиру конобарског блока. Да тужним речима дода и тужну мелодију.

"Судбоносан тренутак за каријеру Силване Арменулић био је повратак једног њеног старог познаника. Онај мршави, промрзли момчић из лесковачког парка, којему је Силвана својевремено пружила уточиште и чији је несумњив музички таленат она прва открила, појавио се сада у Београду као први 'народњачки' кантаутор.

Фото: Архив Новости

 

Био је то Тома Здравковић, најконтроверзнија и најдраматичнија фигура новокомпоноване народне музике. Немиран, несређен, склон пићу и лутању, он се у многоме разликовао од осталих звезда из своје околине, које су се већ увелико стабилизовале, стишале домазлук и бориле се за друштвени престиж. Он је у себи носио неки јад, неко осећање промашености, тежио је некаквим далеким хоризонтима, које је назирао, али којих се, осећао је, никада неће домоћи... Говорио је о поезији Кине (не о кинеској поезији), распињао се између осећања, која су га давила, и свести о немоћи да сам те емотивне бујице каналише и уметнички уобличи. Налазио је људе за које му се чинило да поседују све оно што је њему недостајало, одушевљавао се, еуфорично трчао клавиру и грозничаво срицао 'небеске мелодије', да би убрзо све цепао и бацао, у тренуцима сумње и потиштености...

Силвана је желела да му помогне опет, мада вероватно његово понашање није најбоље разумела.

Фото: В. Данилов

 

- Ето, Томи Здравковићу сам, кад ми је било најтеже, помогла. Па сам му и ципеле, и кошуљу, и одело, и капут купила. Довољно је да се сетим детињства, па да сваког разумем - рекла је она једном приликом.

Тома је компоновао за Силвану на свој начин, усплахирено, конфузно... О томе је лепо посведочено у једном новинском напису:

'Било је то једног летњег јутра. Негде око шест часова, Радмила је тргло звонце на вратима. Када је отворио, угледао је Тому Здравковића. Био је тужан и уморан. Радмило је примио старог пријатеља, иако је време било неуобичајено. Пробудио је Силвану да скува кафу. Тома је тада сео за клавир и створена је данас свима знана мелодија...'

Мелодија 'Ноћас ми срце пати'. Са том и још неколико песама Томе Здравковића Силвана је доживела врхунац славе. Сентименталности тих песама додавала је и сопствену сентименталност. Тиме је и тумачила свој велики успех.

- Певам са осећањем. У свакој песми настојим да пронађем нешто што је заједничко са мојим животом и онда, док певам, ја то дубоко проживљавам. Кад певам, на пример, песму о једној ружи и једној сузи и кажем: 'Ране моје тешке како да преболим?', публика схвати да је то искрено, из душе. Верујте, ја нисам у стању да глумим - причала је својевремено Арменулићева."

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из највеће новинске архиве на овим просторима, штампарије Борбе, а овај чланак је изашао у ТВ Новостима давне 1981. године *

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Станиша Стошић, легенда јужњачког мелоса - ретроспектива каријере

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".