Свети Јевстатије Плакида (или Свети Евстатије), чији данас празник обележава СПЦ, одавнина је заштитник лова, те га и ловци православних земаља славе 20. септембра (по старојулијанском а 3. октобра по грегоријанском и новојулијанском календару).
Због тога ће данас новом многи ловци дана у шуме и горе, не због самог лова већ више због свог патрона и међусобног дружења у слављењу славе. "Тако ми светог Јевстатија, ловачког патрона", позната је заклетва на истинитост "ловачке приче" из "Зоне Замфирове".
Легенда о светом Јевсватију
У животопису Св. Јевстатија, налазимо да се у младости звао Плакида, и да је живео од 70 до 120 године после Христовог рођења, у Риму.
Легенда каже да, полазећи једном у лов на хришћански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божијом промисли појави се светао крст међу роговима јелена и дође му глас Господњи позивом да оде свештенику хришћанском и да се крсти.
Плакида појаву послуша, оде и крсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Јевстатије. Након тога врати се поново у шуму на исто место где му се појавио јелен и клекнувши заблагодари Богу што га је привео Христовој истини. У тај час поново је чуо тајанствен глас који му предсказа његово страдање. Одмах затим Јевстатије тајно напусти Рим са својом породицом и премести се у Египат, где је провео прерушен у затишју, петнаест година.
Прочитајте још
Међутим пред крај владавине цара Трајана, нападоше Варвари Римско царство и цар пошаље два официра по читавој држави да потраже војсковођу Плакида. Божијом помоћи га пронађе у Египту и доведе у Рим. У међувремену цар Трајан је умро а на престо царства је досао цар Адријан. Kада позва цар војводу Плакиду да принесе жртву он рече да је Хришћанин и цар га одмах стави на муке и кад му звери не учинише ништа, цар га заједно са женом и синовима баци у тело усијаног металног вола. Трећег дана извадише његово тело мртво а од жара неповређено и сахранише га.
Већ у трећем веку по Христовом рођењу, ловци Хришћани почели су славити Св.Евстатија, као великомученика и заштитника лова по свим областима Римског царства и тако до дана данашњег.
Један од тропара посвећених овом свецу гласи:
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Кад Јевстатије не би малодушан...
Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје, каже једна хришћанска беседа. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци.
Св. Јевстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
