Последњи НАТО самит у Мадриду, званичници западних земаља су прогласили историјским, а генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг је истакао да је у питању трансформативни и далекосежни самит. Он је предвидео да ће донесене одлуке довести до осигурања мир, спречи сукобе и заштити своје грађане и вредности. 

На овај састанак НАТО чланица реаговао је лист Политико у тексту под насловом "Да би спасили НАТО, треба га уништити".

Ипак, иза идиле међусобног тапшања по рамену и хваљења, могло се видети да је заједништво савеза можда дуго километар, али је дубоко само центиметар, истиче Политико. Поред тога, наводи се да колективни осећај смисла постојања НАТО-а варира између 30 земаља чланица.

То што су чланице прогласиле Русију за "најзначајнију и директну претњу" више је истицање очигледног него што је назнака неке велике стратегије, оцењују у Политику.

Ердоганова уцена

Привлачење Шведске и Финске у Савез, које је Столтенберг прогласио достигућем, више је резултат нечега што би се могло назвати уценом од стране Реџепа Тајпа Ердогана него успешне дипломатије с циљем међусобног помагања у одбрани, пишу у Политику, наводећи да је турски председник те две државе држао "за таоце" како би од САД-а добио оно што је желео, а то су нови авиони Ф-16.

Фото: Танјуг/АП

 

Такве махинације и договори испод стола чине то да НАТО делује више за пружање заштите него заједница која дели исте вредности, пише Политико, питајући се може ли се уопште рачунати да би Турска послала своју војску у слушају да дође до руске инвазије на балтичке земље. Њихов одговор је тешко.

У Политику наводе да чланство Ердогана и мађарског премијера Виктора Орбана у Савезу не поткопава само тврдње НАТО-а да се ради о заједницу која дели либералне вредности, него их и исмејава, а они нису једини који поткопавају НАТО-ов легитимитет.

До, како пише Политико, руске инвазије на Украјину 24. фебруара, Француска и Немачка су фантазирале о "стратешкој аутономији", односно ослобађању од америчког утицаја и преузимању бриге Европљана о сопственој сигурности. Како се наводи, само пар недеља пре руске операције, истакнути немачки званичници, укључујући министарку спољних послова Аналену Бербок, захтевали су од САД да са немачке територије повуче нуклеарне бојеве главе. Напад на Украјину довео је до тога да су немачки политичари, који су годинама игнорисали апеле Вашингтона да престану да држе немачку војску "на дијети" и почну да доприносе војном Савезу, преко ноћи постали велики заговорници НАТО-а.

Фото: Профимедиа

 

Та нова преданост НАТО, оцењују у Политику, резултат је страха, а не уверења, и лепак које повезује Савез није јединство визије, већ инстинкт чланица да се сакрију под амерички нуклеарни штит. То није довољно да би Савез одржао заједништво, поготово зато што Вашингтон почиње да сумња да остали чланови желе да се њима препустити најтежи посао.

НАТО мора да се тргне

Реакција на, како Политико пише, руску инвазију на Украјину, која је највећа приетња од Другог светског рата, није била уједначена међу земљама чланицама НАТО.  Док су неке, попут Пољске, балтичких земаља, САД и Велике Британије врло дарежљиве с војном помоћи и подршком, друге нису ни приближно толико предане наоружавању украјинске војске. Добар део европске јавности подељен је око тога колико далеко треба ићи у супротстављању Путину, деломично зато што њихове Владе нису усуглашене око ступња угрожености целог континента од стране Русије.

Ако Украјина настави да губи територију и људске животе јер јој недостају средства за одбрану, кривица ће бити управно на душу НАТО пакта, оцењују у Политику.

САД на одбрану троши 3.5 одсто БДП-а, што је више него двоструко од неких чланица НАТО. Амерички председник Џо Бајден променио је смер у односу на претходног председника и најављује већу војну присутност Америке у Европи. Ипак, како пишу у Политику, не постоји гаранција да би неки будући председник САД-а могао да настави са Баједеновом политиком према алијанси.

Фото: АП

 

То не значи да ће се САД повући из НАТО, али због проблема с Кином, могло би значити да ће мање бриге водити о стању у Европи. Зато НАТО, како предлаже Политико, треба да спроведе радикалну реформу, да престане да се ослањати искључиво на САД и протерати из Савеза чланице које не поштују основне демократске норме. Исто тако, чланице које не улажу довољно у сопствену одбрану, пишу у Политику, треба усмерити да сигурносне гаранције потраже негде другде, изван Савеза.

Како закључује Политико, у војним круговима тактика уништења града како би га спасили је контроверзна. Међутим, у случају НАТО, не постоји друга опција.

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".