Шри Ланку потреса највећа криза од стицања независности од Велике Британије 1948. године.
Ова острвска земља са 22 милиона становника месецима муку мучи са несташицама и протестима због којих је у априлу уведена ванредна ситуација, а владајућа коалиција изгубила већину у парламенту. Притиснута несташицом хране и горива и свакодневним рестрикцијама струје, влада је у априлу прогласила банкрот.
Председник Шри Ланке Готабаја Раџапакса је средином априла именовао нову, проширену владу од 17 министара. У влади се нису нашли чланови његове породице због протеста грађана али је његов старији брат Махинда на кратко био премијер да би почетком маја поднео оставку после вишенедељних демонстрација.
За новог премијера постављен је Ранил Викремесинге, а Раџапакса је због протеста био приморан да прогласи ванредно стање, чиме је проширио и овлашћења војске да хапси и притвара људе и контролише јавне протесте, што је иначе искључиво надлежност полиције.
Општи штрајк широм Шри Ланке отежао је рад школа, јавне управе и трговина, а десетине хиљада људи изашло је на улице како би тражили оставку председника и његове владе. Шри Ланка је због ребаланса свог “нереалног” буџета и кризе ступила у преговоре са Светском банком о повећању њихове подршке за 300 до 700 милиона долара, како је почетком маја рекао министар финансија Али Сабри.
Прочитајте још
Острвска држава, тешко погођена пандемијом ковида, остала је без великог дела прихода након што је Раџапаксина влада оштро срезала порезе. Земља је суочена с драматичним недостатком девиза, због чега је затражила ургентну помоћ и од Међународног монетарног фонда.
Викремесинге, политички ветеран који је већ пет пута био премијер ове острвске државе, био је суочен са застрашујућим задатком да води своју земљу кроз најгору економску кризу од стицања независности.
Цене горива су крајем маја скочиле за чак 40 одсто. Мање од недељу дана по именовању, Викремесинге је у драматичној објавио рекао да земља има “залихе бензина само за данас” и да им хитно треба 75 милиона долара у наредних неколико дана како би могли да задовоље основне потребе становништва.
Несташице су изазвале нове протесте у Коломбу, где су стотине људи изашле на улице, пренео је ББЦ.
Влада је у јуну рекла да је нашла решење за несташице и најавила да ће дозволити компанијама из држава произвођача нафте да увозе и продају гориво у земљи.
То је довело до тога да председник Шри Ланке затражи помоћ од руског председника Владимира Путина када је реч о увозу горива. Раџапакса је тада рекао да је са руским колегом имао “веома продуктиван” разговор.
- Затражио сам понуду кредитне подршке за увоз горива - навео је он.
Такође је рекао да је “понизно затражио” да се наставе летови између Москве и Коломба, након што је руски авиопревозник Аерофлот суспендовао своје услуге прошлог месеца пошто је суд Шри Ланке накратко задржао један од његових авиона због спора око плаћања.
-Једногласно смо се сложили да је јачање билатералних односа у секторима као што су туризам, трговина и култура од највеће важности за јачање пријатељства наше две нације - истакао је Раџапакса.
Бритаски сервис наводи да је Шри Ланка већ куповала нафту од Русије последњих месеци како би појачала снабдевање горивом током кризе, а острвска влада је сигнализирала да је спремна да купује више од ове земље богате енергијом.
Такође се указује да досадашњи покушаји Раџапаксе да разреши најгору економску кризу у земљи за више од седам деценија – укључујући обезбеђивање финансијске подршке од Индије и Кине – нису успели да окончају вишенедељне несташице горива, струје, хране и других суштинских ствари. То је подстакло људе да се у среду окупе испред зграде парламента у Коломбу у, како су рекли, “последњем покушају” да уклоне Раџапаксу из владе.
Уредник ББЦ-а за Јужну Азију Анбарасан Етираџан је у својој анализи навео да је Шри Ланки “очајнички потребна помоћ” Путина и за гориво и за туризам, који су обоје кључни за спасавање економије земље.
Западне нације су наметнуле рестрикције на руску нафту због њене инвазије на Украјину. Али, председник Раџапакса је очигледно вољан да преузме ризик да узрокује незадовољство у западним престоницама, истакао Етираџан.
Он је навео да су у месецима пре руске инвазије на Украјину Руси чинили скоро петину свих туриста. Чак и да се суспендовани летови Аерофлота наставе, можда неће бити лако привући руске туристе јер ће им бити тешко да плаћају за ствари и услуге док су на празнику. Неколико руских банака је због инвазије одсечено од међународног платног система СВИФТ, а “Виза” и “Мастеркард” су суспендовале руске операције.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".