Леа Киш је изгубила бебу, а трудноћа је могла да је кошта и живота. Након дугог и тешког опоравка и година тишине, открива своју причу.
– Следеће чега се сећам је разговор са лекарима у болничкој соби. Рекли су ми да је операција трајала три и по сата и да ми се десило нешто што се ретко дешава, нисам имала спољашње, већ унутрашње крварење. Трудноћа ми је оштетила аорту у стомаку и искрварила сам за непуних двадесет минута. Сви су се чудили како сам остала жива. Доктор Радуловић који је дуго радио у Немачкој, изврстан гинеколог и хирург, рекао ми је да је у животу имао само један сличан случај, да се све десило тако брзо и са таквим последицама. Рекао ми је: Ово је Божија воља да останете живи јер смо вас два пута губили. Тада то нисам потпуно примила к знању, била сам превише исцрпљена и ошамућена од свега што се десило, све док сутрадан није дошао анестезиолог и испричао како је текла опреација.
Рекао је да нису имали моја документа и нису знали која сам крвна група, па је Сара морала да зове моју мајку која се, срећом, сетила у том моменту. Нико од мојих није знао шта се у том тренутку заправо дешавало и зашто комуницирају са дететом од четири године. Супруг је одмах дошао у болницу, али се већ све завршило како се завршило -- рекла је она.
Фото: АТА имагес
Међутим, иако је доживела и преживела ово трауматично искуство, остала јој је велика жеља да се по други пут оствари у улози мајке. Како је данас жена која има много остварених жеља, истиче да су она и њен супруг највише патили за још једним дететом.
– Имала сам дуг и тежак опоравак, који је трајо око три месеца. Но, нисам изгубила жељу да поново постанем мајка, иако сам наравно, имала забрану да то покушавам у наредних годину дана. Међутим, иако је је операција била успешна, оставила је трајне последице. Уз све жеље мене и мога супруга да се по други пут остваримо као родитељи, у томе нисмо успели.
Фото: АТА имагес
Жена која је доживела губитак детета зна да су физичке поседице минималне у односу на менталне. Јављала се дилема да ли сам можда могла да сачувам трудноћу, мада су ми касније рекли да то свакако није било могуће. Прошла сам кроз депресивну фазу, која је донела апсолутни губитак жеље за неким стварима, појавили су се одређни страхови које раније нисам имала. Али је све то у таквим околностима нормално. У сваком случају биле су то тешке године и опоравак ми је био, и физички и психички, изузетно напоран и тежак. То што се десило оставило је у мени утисак да је ипак све у Божијим рукама. Тешило ме је то што се то није догодило са првом трудноћом, што имам Сару Миу живу и здраву. Без обзира на све, требало би да сам срећна што сам извукла живу главу - закључила је она.
Прочитајте још
(Hello)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
