ШЕРИФОВЕ ТАБЛИЦЕ: Кад их виде, нико у Сарајеву не пипа ауто!

Далеке 1991. године, екипа часописа "Сабор" била је у посети Шерифу у његовом дому у Сарајеву, а текст преносимо у целости:

У сарајевском насељу, познатом по чувеном бањском лечилишту и фестивалу народне музике - на Илиџи живи Шериф Коњевић. Саградио је леп и простран дом у некада "најкритичнијем" илиџанском насељу, у Соколовић колонији, леглу такозване "дивље", односно бесправне градње.

Шериф није бесправно градио своје гнездо, већ у договору са урбанистима, и на простору где лепе и укусно саграђене кућице у низовима прикривају грађевински "кичерај" у унутрашњости Соколовић колоније. До овог крова над главом дошао је након што је продао трособан стан у Лужанима неком кафеџији из Беча.

- Увек сам желео да имам своју кућу. Да осетим да сам на земљи. У стану сам, брацо слатки, као у затвору. Живот на трећем спрату ме замарао, убијао, гушио... Нема рахатлука и задовољства ако око куће нема зеленила, цвећа, дечије галаме, комшијског довикивања... Хоћу, брате, да осетим тло под ногом. Мани ми чардаке на небу - прича популарни Шеро.

Фото: Репринт Сабор

 

Певачев "чардак", примећујемо одмах, веома је простран. Онако, "од ока", има око двеста квадрата. Наравно, када се све дотера. Наиме, сви делови куће још нису завршени. Остало је да се окончају радови у подруму, где су планирани гаража и пословни простор, и у поткровљу.

- Каним овог лета завршити гаражу. Она ми је најпреча. Ауто ми не сме стајати на улици - казује наш домаћин и додаје да се не плаши крађе или оштећења на свом четвороточкашу. Сарајевске зиме су дуге и жестоке, а то Шерифовој лимузини не одговара.

- Мене буразеру у овом граду сви воле и поштују. Имам диван комшилук. Што се тиче безбедности аутомобила, мој БМW може данима бити откључан а да га неће ни такнути. Ознака ШЕРИФ све говори. Оваква регистарска у Сарајеву је јединствена и довољна је гаранција да је ауто безбедан.

Шериф Коњевић је Крајишник. Рођен је у питомој Саници, коју је због љубави према песми напустио пре петнаестак година. Као дечак, маштао је да буде најбољи косац у целом крају. Имао је и идола, козбашу Мују.

Фото: Репринт Сабор

 

Али, једног дана дође у Саницу Дамјан Бабић, "отац и мајка" бројним младим певачким снагама. Чуо за Шерифа од Љубе Кешеља, па му није било тешко да се запути до Санице. У селу таман мислио да пита за певачко чудо од дечака, када доле негде у долини чује се песма. Одјекују брда.

- То је сигурно - помисли чика Дашо, диван човек и велики педагог и крену тамо одакле је долазила песма.

- Покупио ме са ливаде и одвео у студио - присећа се Шериф. - Звао ме сином. Чика Дашо је велики човек. За све што сам постигао у животу дугујем њему. Да није било њега, ко зна да ли бих икада певао песме Новице Урошевића, Назифа Гљиве, Миодрага М. Илића, Ибре Мангафића, Босанца... Са свима њима сарађујем, јер пишу комерцијалне песме. Међутим, нема ту неког личног задовољства, као кад певам Дашину песму. Камо среће да се човек још бави компоновањем.

Свог највећег учитеља Шериф није заборавио на својој најновијој плочи "Дошло неко чудно време", која је ових дана стигла на тржиште. Снимио је Дашину песму "Мој соколе", с којом се пре две године успешно представио на вогошћанском фестивалу.

- Има хитова, Шерифе. Али ти си лењ и немаран - јавља се из кухиње супруга Јасна. - Врућ си за плочу и загрејан док се не појави на тржишту. А после, кад је најпотребније да гризеш и бориш се за рекламу, ти седиш код куће, спаваш, играш реми, остајеш у кафани до зоре.

Фото: Јутјуб принтскрин/Grand online

 

Ове речи, Шерифова сурпга је изговорила као продуцент његове нове плоче. Била је, вели, све испланирала око рекламе плоче. Али, шта вреди кад је Шериф не слуша?

- Код њега све иде по систему лако ћемо - жали се супруга-продуцент.

- Она кори мане, а превиђа своје пропусте - не остаје дужан ни Шериф. - Како је као продуцент могла дозволити да "Југотон" избаци на тржиште пре двадесет дана касету, иако плочу још нису урадили. Шта ћу ја по радио-станицама и на телевизији, када нема плоче. Нека она заврши свој посао, а за мене нека не брине.

Слушајући исповести супружника и сарадника примећујемо да међу њима нешто не штима. Као да је негде дошло до "курцшлуза". Шериф демантује наше сумње, али долази до још једног демантија:

- Нервозна сам и бесна на њега - казује Јасна. - Целу ноћ је провео у кафани и то је седео са нашим непријатељима. Ти људи нанели су ми много зла. А он са њима седи. Како би се он осећао да останем у друштву са особама које нису њему по вољи?

- Родио ја своју Цуцу! Љута ми. Не дам ја тебе ником!  - бележимо Шерифове речи на супругине опаске и гнев. При том тече река пољубаца. Мудро. Нема шта. А онда озбиљан тон, и као да покушава да се оправда и нама, Шериф прича:

- Мајке ми, љути се без разлога. Рекао сам ја тим људима све оно што заслужују... Цуцо, хоће ли та кафа?

- Е неће! Хајде буди бар једном у животу џентлмен. Направи кафу и послужи своју женицу!

Ново "наређење" наш домаћин није чекао. За тили час кафица је била на столу. Жеља супруге је испуњена. Пао је и коментар да је кафа одлична. Могао би и чешће да је скува Шериф.

Фото: Репринт Сабор

 

- Ово се она зеза - покушава он да извади ствар. - Почесто ја њој направим кафу. И не кафицу већ и ручак. Ја се у кухињи доста добро сналазим. Што не исприча колико је појела мојих ручака. Нарочито док је радила у "Шипаду".

Региструјемо Јаснин благи смешак и потврдно климање главом. Помирење је, дакле, пало. Још неколико излива нежности, пољубаца и озбиљни разговори о вечерњем концерту. Шериф консултује Цуцу шта ће обући, моли је да му среди фризуру и пита које песме да пева. У међувремену он ће са својим јараном Феридом одигради једну партију ремија. Карте су му у крви. Није никаква тајна да са Феридом, Миланом и Амином зна "ремијати" до ситних сати. Срећан је када добија, али јако незгодан када губи.

Већ је пола осам. Почиње дневник. Шериф "даљинац" појачава до даске. Одлаже карте. Запоставља све присутне. Прва вест: изјава Фрање Туђмана о подели Босне и Херцеговине. 

Вест је деловала шокантно на све. Шериф псује. Ваше репортере заголицала је његова галама и растројеност.

- Ништа је то како се он иначе зна дерати за време дневника. Све догађаје и вести коментарише толико гласно да ми је понекад непријатно због комшилука. Хоће људи помислити да се дере на мене - објашњава нам Јасна.

- Како нећу брацо слатки. Видиш шта нам раде. Воде нас у рат. Хоће Ују да разруше. Ко су они да нас деле. Нису они створили Југославију, и Босну. Немају права да расправљају о њиховим границама. Ова држава постоји седамдесет година... - разглаламио се Шериф.

И ко зна до када бисмо слушали његове политичке коментаре да није било време за полазак. У двадесет часова требало је да буде у Скендерији, где је наступао на хуманитарном концерту за једногодишњег дечака чији ће вид спасити лекари у Америци. На путу до Сарајева поново преслушавамо његову нову касету. Поново уживамо. Све звучи беспрекорно. Шерифово певање, свирка Перице Симоновића и његовог оркестра.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 1991. године. *

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".