Како су породица и пријатељи прихватили твоју одлуку да се бавиш вајарством? Да ли су имали предрасуде?
Фото: Приватна архива
Природно. Одувек сам показивала склоност ка ликовним уметностима, тако сам јако рано ( са десетак година), почела да цртам по уметничким атељеима и школицама. Завршила сам дизајнерску школу, па индустријски дизајн са унутрашњом архитектуром, али је н крају вајарство победило....Зато кажем природно, доста рано сам се одредила у професионалном аспекту.
Шта је пресудило да се окренеш ка споменичкој скулптури? Какав је однос публике према споменичкој и музејској скулптури?
Опет, природно! Некако од почетка мог интересовања за вајарство, априори ми се наметала фигура као најинтересантнији мотив у ликовним уметностима. Та љубав се задржала и развијала током студирања на Факуултету примењених уметности , али ни касније ме није ништа довољно фасцинирало да бих ''отишла'' од фигуре (чоовек, животиња).
Однос према споменичкој скулптури , чини ми се није био никада ''тужнији'' него данас. На жалост, популизам се увукао у културу и уметност, па светина креира стандард и општи укус, а владајуће структуре тај општи укус преводи у споменике. Ликовно образована јавност, чини ми се да је занемела и неки облики ескапизма проналази у музејима , галеријама.
Прочитајте још
Фото: Приватна архива
Твоје су скулптуре постављене у неколико градова Врбасу, Београду, Источном Сарајеву. Какав је твој однос према споменичкој скулптури и какав је осећај удазхнути нови живот знаменитој личности? У којој мери су дозвољене слобода и експресија када је у питању вајање јавне скулптуре?
Тако је, постављена су два споменика и у Инђији. Споменик краљици Марији Карађорђевић је постављена на Митровдан 2021. године у Парку краљице Марије. Споменик Милунки Савић је подигнут 2018. године 28. јуна, такође у Инђији.
Трудим се пре свега да останем верна себи, естетским принципима, бранши, а пре свега Господу Богу. И споменичку и интимну скулптуру доживљавам као један облик молитве, као и песму птица – и то је молитва. Моја скулптура је моја молитва и то је мој однос према мојим споменичким формама. Свака птица својим гласом пева, па тако ни ја не желим да правим компромисе било које врсте. Сматрам да је компромис ''убица ликовности'', тако да што се мене тиче дозвољене су и слобода и експресија.
Фото: Приватна архива
Којим тематиком се бавиш ван споменичке скулптуре када је у питању вајарство? Који су формати?
Што се формата тиче, шарено је стање. Варирају од галеријских до споменичких.
Роден или Кодлер?
Фото: Приватна архива
Обојица! За мене, Роден је посебна фигура. Професионално ме инспирише, интригира, увек му се враћам. Као вајар фигуралног опредељења, природно је да више реагујем на Родена, али изузетно велико дивљење осећам и према Кодлеру. Та танана емоција и истанчан осећај за форму, која визуелно као да кореспорондира са музиком, ко генијално ненаметљиво освајање простора, то је оно што ме одушевљава код Кодлера.
Да ли си размишљала о радионици са децом везану за споменичку скулптуру и следи ли изложба?
О радионици са децом нисам размишљала, а изложба је планирана за децембар ове године.
Назив изложбе је ''It's white, not all black''. Сликарка Уна Новосел и ја излажемо слике и скулптуре које су тематски везане за доба у коме је Србија била краљевина. Уна је врсни апстрактни стваралац. Њена платна са апстрактним асоцијативним патерном чине интегралну ликовну целину са мојим скулптурама- где су представљени изабрани представници из све четири српске династије Изложба ће бити постављена у кући краља Петра, па ће путовати за Котор. Биће постављена у Градској галерији 18. августа.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
