Kako su porodica i prijatelji prihvatili tvoju odluku da se baviš vajarstvom? Da li su imali predrasude?
Foto: Privatna arhiva
Prirodno. Oduvek sam pokazivala sklonost ka likovnim umetnostima, tako sam jako rano ( sa desetak godina), počela da crtam po umetničkim ateljeima i školicama. Završila sam dizajnersku školu, pa industrijski dizajn sa unutrašnjom arhitekturom, ali je n kraju vajarstvo pobedilo....Zato kažem prirodno, dosta rano sam se odredila u profesionalnom aspektu.
Šta je presudilo da se okreneš ka spomeničkoj skulpturi? Kakav je odnos publike prema spomeničkoj i muzejskoj skulpturi?
Opet, prirodno! Nekako od početka mog interesovanja za vajarstvo, apriori mi se nametala figura kao najinteresantniji motiv u likovnim umetnostima. Ta ljubav se zadržala i razvijala tokom studiranja na Fakuultetu primenjenih umetnosti , ali ni kasnije me nije ništa dovoljno fasciniralo da bih ''otišla'' od figure (čoovek, životinja).
Odnos prema spomeničkoj skulpturi , čini mi se nije bio nikada ''tužniji'' nego danas. Na žalost, populizam se uvukao u kulturu i umetnost, pa svetina kreira standard i opšti ukus, a vladajuće strukture taj opšti ukus prevodi u spomenike. Likovno obrazovana javnost, čini mi se da je zanemela i neki obliki eskapizma pronalazi u muzejima , galerijama.
Pročitajte još
Foto: Privatna arhiva
Tvoje su skulpture postavljene u nekoliko gradova Vrbasu, Beogradu, Istočnom Sarajevu. Kakav je tvoj odnos prema spomeničkoj skulpturi i kakav je osećaj udazhnuti novi život znamenitoj ličnosti? U kojoj meri su dozvoljene sloboda i ekspresija kada je u pitanju vajanje javne skulpture?
Tako je, postavljena su dva spomenika i u Inđiji. Spomenik kraljici Mariji Karađorđević je postavljena na Mitrovdan 2021. godine u Parku kraljice Marije. Spomenik Milunki Savić je podignut 2018. godine 28. juna, takođe u Inđiji.
Trudim se pre svega da ostanem verna sebi, estetskim principima, branši, a pre svega Gospodu Bogu. I spomeničku i intimnu skulpturu doživljavam kao jedan oblik molitve, kao i pesmu ptica – i to je molitva. Moja skulptura je moja molitva i to je moj odnos prema mojim spomeničkim formama. Svaka ptica svojim glasom peva, pa tako ni ja ne želim da pravim kompromise bilo koje vrste. Smatram da je kompromis ''ubica likovnosti'', tako da što se mene tiče dozvoljene su i sloboda i ekspresija.
Foto: Privatna arhiva
Kojim tematikom se baviš van spomeničke skulpture kada je u pitanju vajarstvo? Koji su formati?
Što se formata tiče, šareno je stanje. Variraju od galerijskih do spomeničkih.
Roden ili Kodler?
Foto: Privatna arhiva
Obojica! Za mene, Roden je posebna figura. Profesionalno me inspiriše, intrigira, uvek mu se vraćam. Kao vajar figuralnog opredeljenja, prirodno je da više reagujem na Rodena, ali izuzetno veliko divljenje osećam i prema Kodleru. Ta tanana emocija i istančan osećaj za formu, koja vizuelno kao da koresporondira sa muzikom, ko genijalno nenametljivo osvajanje prostora, to je ono što me oduševljava kod Kodlera.
Da li si razmišljala o radionici sa decom vezanu za spomeničku skulpturu i sledi li izložba?
O radionici sa decom nisam razmišljala, a izložba je planirana za decembar ove godine.
Naziv izložbe je ''It's white, not all black''. Slikarka Una Novosel i ja izlažemo slike i skulpture koje su tematski vezane za doba u kome je Srbija bila kraljevina. Una je vrsni apstraktni stvaralac. NJena platna sa apstraktnim asocijativnim paternom čine integralnu likovnu celinu sa mojim skulpturama- gde su predstavljeni izabrani predstavnici iz sve četiri srpske dinastije Izložba će biti postavljena u kući kralja Petra, pa će putovati za Kotor. Biće postavljena u Gradskoj galeriji 18. avgusta.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
