Ако Русија после завршетка редовног ремонта гасовода Северни ток 1 не настави са испоруком гаса у Еуропској унији се примењује Смерница ЕУ за осигуравање снабдевања гасом из 2017. године која има ознаку: СОС (Security of supply). Све чланице Европске уније морају да имају кризне планове и систем упозоравања у три степена. Али, нису све владе обавиле тај домаћи задатак.
Чланице ЕУ су подељене у регионалне групе које заједно сносе ризике. Једна група су, на пример, балтичке државе и Финска, које су до сад потпуно зависиле од руског гаса и које су делимично већ тражиле алтернативе.
Друга група су Португал, Шпанија и Француска које добијају мало руског гаса и које обуставом испорука нису директно погођене. У случају кризе чланице Европске уније се обавезују да ће се међусобно "солидарно" помагати, дакле међусобно испоручивати плин једне другима и размењивати информације.
Чланице ЕУ би осим тога требало своја складишта плина да напуне најмање до 80 посто укупног капацитета пре почетка сезоне грејања. Проблем који виде бројни стручњаци и политичари је да ће у случају обуставе испорука од највећег испоручитеља, Русије, крајње тешко бити попунити складишта и међусобно испоручивати гас.
Прочитајте још
Немачка је највећи купац руског гаса у Европи и важна транзитна земља за гас који се транспортује Северним током и другим гасоводима. Шта би се догодило ако Немачка не би више добијала руски гас? Да ли би она морала гас који, на пример, добија из Норвешке или Холандије да пушта даље према другим земљама иако и сама има несташицу?
Немачки министар економије Роберт Хабек тренутно са суседним земљама израђује споразуме о солидарности за испоруке у таквим кризним ситуацијама.
- Морамо да проанализирамо и утврдимо шта ће се тачно догађати. Дакле, кад се проглашава стање несташице гаса, у којим земљама, у којим корацима, тако да тачно знамо што се догађа - изјавио је Хабек приликом посете свом чешком колеги Јосефу Сикели.
Хабек је с чешком владом договорио уговор. Несташицом се мора управљати заједнички, каже Хабек, како поједине земље не би биле преоптерећене проблемима. Чешка, на пример, гас добија готово искључиво преко гасовода кроз Немачку. И Пољска добија гас преко Немачке, из Северног тока 1. Швајцарска је потпуно зависна од испорука гаса преко Немачке.
Уредба ЕУ СОС предвиђа да гас мора да буде понуђен само оним земљама које су саме прогласиле кризно стање и које су све предузеле да смање потрошњу. Куповина и продаја гаса би требало и даље да буде регулисана делимично преко приватних, делимично преко државних снабдевача гасом, што је у кризним временима комплексан поступак.
Одређивање горње границе за цену гаса, што је предложила Италија, Европска унија засад одбија као контрапродуктивно. Бугарска, коју бојкотује руски Гаспром, и даље пропушта руски гас који долази преко гасовода Турски ток у Србију и Мађарску. Да ли би то у случају кризе тако ишло даље?
Мађарска је прогласила кризно стање и забранила сваки извоз енергената, дакле потпуно се опростила од солидарне заједнице. Стручњак за енергију Георг Закман из института Брујгел у Бриселу сматра да то није паметан потез Мађарске. - За земљу без луке, с потрошњом од 10 милијарди кубних метара и складиштем капацитета три милијарде кубних метара нисам сигуран да је то паметна одлука - каже Закман на Твитеру.
Европска комисија је већ одавно земљама чланицама препоручила да склопе споразуме о солидарним испорукама, јер не постоји никакво средишње управљање у Бриселу о квотама и сличном. Немачка је досад склопила споразуме са три земље: Данском, Аустријом и Чешком. Споразуми су постигнути и између Литваније и Летоније, Естоније и Летоније, Финске и Естоније, Италије и Словеније.
Комплексни су и власнички односи снабдевача гасом. Често постоје прекогранична сувласништва на тржишту ЕУ. Тако је, на пример финска држава сувласница највећег испоручитеља гаса у Немачкој. Питање је, ко ће кога спашавати, ако приватна предузећа доспеју у кризу?
Главне проблеме неће решавати ни координација између држава чланица ни планови Европске комисије, каже хришћанско-демократски заступник у Европском парламенту Маркус Фербер. Једноставно је премало гаса, каже он. - Тако нећемо пребродити зиму - изјавио је Фербер у Бриселу.
Интензивно се траже алтернативе. Балтичке земље и Немачка наде полажу у гас са Блиског истока или из САД, који би требало да долази преко плутајућих ЛНГ-терминала, које тек треба изградити. Италија купује гас у Алжиру и Азербајџану. Додатне количине гаса из Норвешке, Уједињеног Краљевства, Алжира и Холандије купују се по ценама које и даље расту.
Све то, међутим, неће бити довољно да се краткорочно надокнади изостанак испоруке руског гаса, сматра Европска комисија. Зато Брисел позива на штедњу и ограничавање потрошње плина у неким јавним установама. Робер Хабек недавно се изјаснио за то да код снабдевања гасом приватна домаћинства не би морала нужно да имају предност пред индустријским предузећима.
Европска комисија ће идуће недеље представити кризни план. У њему је предвиђено да се производњи струје у термоелектранама на гас да предност пред грејањем и кувањем у приватним домаћинствима. Индустрија би за сада требало да има мањи приоритет.
Правила ЕУ би морала да буду промењена, кажу у немачком Савезном министарству привреде у Берлину, јер су она написана за случај краткотрајног прекида снабдевања у појединим земљама, а не за општу несташицу. Европска комисија осим тога жели да пропише да се зграде јавних установа и радна места греју само на 19 степени. Платформа за заједничку набаву гаса више чланица ЕУ је договорена, али још не функционише.
Европска комисија полази од тога да се штедњом енергије у приватним домаћинствима и предузећима може надокнадити трећина недостатка гаса из Русије. А шта је са преостале две трећине? О томе би министри енергетике ЕУ требало да разговарају на ванредном састанку за десетак дана, пише Дојче веле.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".