Интересантна је и прича о спору који је настао када је песма објављена. Будући да је Радусиновићевој плочи није био потписан аутор текста, многи су се јављали тврдећи да су написали стихове. Утврђено је да је певач отпевао стихове објављене у часопису "Сабор" до тада непознатог текстописца. Међутим, када се иста песма појавила на албуму певача Самира Бурековића, као аутор је био потписан Радиша Марковић, који је такође тврдио да је песма његова, те је истину морао да утврди суд.

Нова плоча Саве Радусиновића једна је од најтраженијих и најслушанијих овог лета. А песма "Немој никад скитницу да љубиш" већ је постала хит. Ова песма се из још једног разлога нашла у центру пажње наших музичких збивања. На плочи се испод ње не налази име аутора текста, па се јавио велики број знаних и незнаних текстописаца који тврде да су га баш они написали. Како је до тога дошло потражили смо одговор од интерпретатора "Скитнице", Саве Радусиновића.

Фото: Јутјуб принтскрин

 

 

- И ја сам изненађен бројем људи који тврде да су написали тај текст - каже Радусиновић. - Поменућу, између осталих, Радована Лазића и Бранка Васића Шиљу. Приликом мог гостовања у Радио Пожаревцу јавио се тај Бранко Васић у програм и дословце рекао: "Волим тебе, волим Доцу, али Доца не воли мене, зато ми је и украо ту песму." Навео је и разлоге због којих га Доца, наводно, не воли. Међутим, истина је сасвим другачија. Још прошлог лета, добро се сећам, добио сам ту песму од Доце Иванковића. Био је то неки исечак из новина. Доца ми је споменуо да је то лист "Сабор". И вероватно се та песма може пронаћи у старим бројевима од пре годину и по кад је штампана. Снимио сам је без икаквих измена, баш како је написана. Преписао сам песму, али сам негде изгубио тај исечак из новина са именом аутора. Пошто нисам могао да се сетим имена одлучили смо да уместо потписа ставимо крстиће. Што значи аутор непознат. То је, изгледа, многе охрабрило, па су пожурили брже-боље да се огласе како је песма њихова. Наравно, неко јесте аутор, али нису ти који се сад јављају. Волео бих да знам ко је, да човек добије свој хонорар који му припада. Што да се неко кити туђим перјем. Волео бих и да ми се лично јави, уколико буде ово прочитао или му јави неко од родбине и пријатеља, да се упознамо, да се захвалим човеку и да наставимо сарадњу уколико има још лепих песама.

Фото: Репринт Сабор

 

 

Кренули смо трагом његове приче. Прелиставајући старе бројеве "Сабора" пронашли смо спорну песму. У броју 154 од 06.11.1989. године у рубрици "Стихови" међу објављеним налази се и песма под насловом "Никад скитницу не љуби" испод које је као аутор потписан војник Милутин Колаковић из Ђаковиће. Преслушали смо пажљиво речи које Радусиновић пева и упоредили са овим текстом објављеним у нашем листу. Исте су. Промењена је, додуше, само једна ситница у рефрену. У тексту Коларевића на почетку рефрена стоји два пута "никад", а Радусиновић пева "немој никад". Промена је само техничке природе. На овај начин решили смо енигму и вероватно затворили уста свима који су сматрали да су покрадени. Преостаје само да се Коларевић јави да би остварио своја морална и материјална права. С нестрпљењем га очекује Радусиновић као и наш лист.

Каква процедура чека Колаковића да би дошао до својих права објаснила је Јулија Магоч, референт у СОКОЈ-у као аутор. Пошто су му ово први снимљени стихови, радост ће бити још већа.

- Колаковић само треба да нам се јави, да достави тачне податке о себи и добиће хонорар који му припада за целокупан тираж без обзира на то што на носачима звука није уписано његово име. У случају кад је аутор непознат диско-кућа не исплаћује тај део хонорара. Само га издваја на страну. А дужна је да га уплати кад се аутор појави као у овом случају. И ПГП РТБ би требало да испадне коректна па да у првом доштампавању овог издања стави име и презиме аутора испод поменуте песме - објаснила је Јулија.

Као што видите, наша рубрија "Стихови" оправдава своје постојање и даје подстрек неафирмисаним, а талентованим текстописцима да истрају. Ето, баш захваљујући њој, добили смо велики хит. Тим пре, што је и ранијих неколико стихова из наше рубрике добило музичку подлогу. Сећате се следећих наслова: "Побегла би од живота", "Све због Бранке", "Кад сазнаш за љубав" и др. Пишите и даље. Можда се и вама ускоро осмехне срећа.

Међутим, наставак приче уследио је у септембарском броју "Сабора". У том тексту наводи се да се појавила плоча младог певача Самира Бурековића, на којој се нашао исти текст (без треће строфе која је избачена), али је као аутор потписан Радиша Марковић.

Фото: Репринт Сабор

 

 

То је толико ражестило Колаковића да је решио да преко суда истера ствар на чистац, писао је "Сабор".

- Не могу да схватим да постоје људи попут тог Радише Маковића који се дрзнуо да ме тако безобзирно покраде. Не знам да ли је то исти човек који се недавно распитивао за мене и који је тада рекао да је прошао цео свет и доживео свашта, а да сам га ја, један обичан балавац, прешао. Представио се и као ујак певача Зорана Васића. Размишљао сам да ступим у контакт са тим Марковићем и да га погледам у очи, али ускратићу себи то задовољство док се не појавимо на суду да не би тај мој гест протумачио и злоупотребио то на суду. Учинићу све да стопирам ту плочу Самира Бурековића на којој се налази моја песма.

Због "Скитнице" је и певач Саво Радусиновић имао извесних непријатности, за време једног концерта.

- Прилази ми један гост и каже: "Је ли, бре, Саво, што украде човеку пемсу". Онда ми је објаснио да је то текст човека који се тренутно налази у затвору и да ћу видети свог бога када изађе, како ми је поручио. То је већ ко зна који човек који тврди да му је песма украдена. Шта је ово, људи моји? Песма је тог Колековића, нема сумње - Чуди се Радусиновић.

Пронашли смо и младог певача Самира Бурековића, интерпретатора нове верзије "Скитнице", који се, ни крив ни дужан, изгледа, нашао у овој гужви.

- Ваш лист је покушао да докаже чија је та песма. И мислим да нисте дошли до истине. Аутор тог текста је Радиша Марковић. Ипак, ја сам однедавно на естради. Више ће вам о томе рећи мој брат, Махир, иначе, композитор моје песме.

Махир Бурековић је одлучан у тврдњи да је прави аутор "Скитнице" човек који је потписан на Самировој плочи: - Радиша Марковић из Божевца, број поште: 12313, послао ми је још пре годину и по дана неколико текстова међу којима је била и спорна песма и још једна коју сам ја снимио на последњој плочи. Ми смо тек отпочели сарадњу. Њега сам и пријавио на плочи као аутора тог текста. Како се песма појавила у вашем листу потписана од другог аутора заиста ми није јасно.

(...)

Махир Бурековић у својој изјави тврди да је текст "Скитнице" добио од Марковића пре годину и по дана, баш некако, у време кад је и наш лист објавио тај текст под именом Колаковића. Случајно или намерно? Наравно, да је свака случајност искључена да исти текст напишу два човека удаљени један од другог стотину километара и без било каквог контакта. Само један од њих може бити прави. Наш лист ће бити веома јак адут Колаковића. Још нешто, СОКОЈ је прихватио званично две пријаве једног истог текста иако то није предвиђено ни једним законским актом о заштити ауторских права, писао је Сабор у септембру 1991.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а ови чланци изашли су у "Сабору", 19. јула и 9. септембра 1991. године. *

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".