О томе сведочи писмо човека који је желео да остане анониман, упућено редакцији "Курира", чија је намера била да пренесе своје искуство свима који би олако пристали на такав посао подели своја искуства.

"Време је да се једном за сва времена стане у крај ноторним лажима које круже у медијима, на разним порталима и блоговима у којем представници агенција приказују рад на броду (крузерима) као "амерички сан", посебно у данашње време где је велики број незапослених људи.

Људи немају посла па дај шта даш, боље ишта него ништа. Поготово ако имаш породицу, жену и троје деце. Како све то функционише? Рекла-казала. Тако смо сви ми пошли да радимо на броду, више-мање. Било да смо чули од блиских познаника или смо прочитали на интернету како је крузер обећана земља и савршени посао. Наравно, то је далеко од чињенице. Уколико контактирате агенцију за жељени посао врло вероватно ће Вам бити понуђено место Assistant Waitera (помоћног конобара) или Stateroom Stewarda (собар/собарица). Неку мало већу позицију скоро је и немогуће добити осим ако се заиста не истакнете од свих кандидата или имате препоруке од председника државе. Остале начине нећу ни да спомињем.

Наравно они ће вам рећи како ће плата бити од 792 до 1.187 евра. Како врло брзо можете напредовати, како ћете обићи цели свет, како ћете након неколико уговора купити ауто, кућу, стан. Решити кредите, вратити све дугове и живети сретно до краја живота. Да, то се може пронаћи у дечјим сликовницама и бајкама. Вау! Немогуће је л' да? То је оно што привуче сваку особу. Новац! Хтели ми то признати или не сви радимо за новац, не радимо зато што морамо, не трпимо немогућег шефа јер хоцемо. Једноставно морамо! Смешно је што се пише чак и трагикомично, тешка навлакуша! Наравно као и у сваком послу има лепих момената и оних лоших. Ајде да кренемо од оних лепих страна.

Радићете на броду, упознати много људи различитих националности и година. Видећете места о којима сте сањали. Купићете себи све што нисте могли. Лаптоп, Ајфон 7, таблет, робу итд... Бићете у crew бару где алкохолно пиће можете попити за 120 динара! Да веровали или не 120 динара (мало више од 1 евра). Смешна цена. Частићете све око себе јер можете, напићете се, отићи у кабину и видети да сте потрошили само 1600 динара. Како лепо звучи?! Када Вас буду питали како Вам је Ви ћете рећи да је савршено, да је ок, има посла али ништа толико да је немогуће издржати. Постављаћете слике на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, сви ће Вам лајковати. 50 лајкова по слици и Вама ће то дати додатну мотивацију за даљи рад.

Фото: Јутјуб принтскрин/WELT Documentary

 

 

Послаћете новац кући, помоћи својој породици која ће лепо или солидно живети док се ви топите на броду. Неко ће Вас мрзети, неко ће бити срећан ради Вас. Нико не жели признати да му је лоше. Да не би била она стара сам пао, сам се убио. Или: "Ето видиш рекао сам ти". Па се осећамо мизерно.

Позадина позитивне приче. Није све онако како изгледа. Летите на други део света (12-14сати) сами, не знате где долазите, како ће Вам бити. Хиљаде питања у глави. Немате никог свога, макар и познаника оног што не волите па да сада седне с Вама да поприча "село би као будали шамар". Плачете јер остављате оне које волите, маму, тату, брата, сестру, жену, љубавницу љубавника. Када дођете на брод ту настаје општии хаос. Дођете у МСА (људи који би Вам требали бити од помоћи за сву папирологију и даља упутства) све што добијете је кључ од кабине и кажу Вам коме се требате јавити за потписивање уговора. МСА Вам каже да идете у ЦТЦ да потпишете уговор након тога у Storage room роом по робу. Након тога брате драги сналази се сам. Јер не знаш где је Starboard side а где Port side.

Брод има 12 или 14 или мање палуба, а ти не знаш где ти је глава, а не кабина. Зови менаџера да кажеш да си на броду да те упути даље. Шта је МСА, ЦТЦ, Storage. Starboard и Port side??? А тек одакле ми број телефона од менаџера? Одговора нема. Сналази се. Питај некога. Они што су ту први уговор на броду тек 2-3 месеца гледају те као ванземаљца јер су заборавили да су и они некада били ту први дан. Неки ће помоћи. Већином јадни људи лете као мува без главе и раде свој посао.

Кад дођете у кабину од шока не знате да ли би ишли кући или остали. А где ћеш кући кад си ту дошао. Није ти дом 2 сата вожње од посла. Буди срећан да не налетиш на смрдљиву кабину у којој ти се цимер није окупао од прошлог месеца.

Величина кабине? Описати се не може. Кревет величине тела, (ако си 1.80м) ширине твог тела тј. кукова. Па спавај драги брате. Нема окретања током ноћи као код куће да се 'развалиш' по кревету. Први дан почиње одмах да се ради. Нема одмора док траје обнова. Овиси који је департмент углавном ниже рангирани департменти почињу одмах радити. Дају Вам задатке. И још се чуде како не знаш?? Опрости пао сам са Марса пре пар сати. Одакле да знам?

"Не д’о драги Бог да пређеш ту проклету црвену или жуту линију"

Након првог дана при томе сте још у шоку шта, где, како. 4.000 путника и 1.000 запослених. Идеш да спаваш. Повише тебе је цимер довео неку Филипинку с којом знате шта ради па не можеш заспати до ујутро. Узмеш цигаре и одеш на палубу да их не слушаш. 03.30 је ујутро а ти почињеш да радиш за 2 сата. Пушити можете само на једној страни брода, на означеном месту. Не до драги Бог да пређеш ту проклету црвену или жуту линију. Ако Вас види осигурање добићете опомену. Па сутра идите код надређеног да Вас грди зашто сте прешли линију? Буди срећан да прођеш са опоменом - усменом. Одлично, зар не? Да ли је потребно спомињати да је храна сваких недељу дана иста?! Па једи царе мој. Риже има за извоз. Чекас Нову годину или Божић да промене храну и ставе несто ново, нешто другачије. Вас 150 стоји у линији и чека да узме храну. Слично као у затвору, само што у затвору имаш времена. Овде се кантина отвара у 17 у 17.30 почињеш радити. Чекас на линији 15 минута имаш 15 минута да једеш и трчи, степеницама не лифтом јер нећеш стићи. Типично амерички, све је темпирано. Бити на палуби и слушати музику? Не смеш гласно. Узми слушалице па слушај. Да ли је споменуто да интернет кошта 20$ са 2 сата. Поједе Вам пола сата само што се спојите. Звати своје, некад и немогуће јер каснимо 3-4 секунде па кад нешто кажеш, мама ти се убаци, па ти, па она. Па би најрадије бацио телефон. Јер сигнал је никакав. Излазак у луку се своди на тражење интернета, како би показали свима и направили check in. "Excuse me" ја сам у Њујорку, а где сте ви мишеви? Јадно. Неки оду на плажу имају 2 сата времена.

Пре него што ме женски род попљује молим Вас да разумете о чему причам. Не причам о нечасним цурама које су дошле да зараде комад хлеба, девојкама које су се искрено заљубиле, причам о оним цурама које су врло брзо схватиле како функционише брод па су постале ''блиске'' са својим надређенима. И погађате наравно. Ето промоције. Најлакши начин да добијете промоцију. Иначе морате годинама и годинама радити и молити Бога да Вам се смилује менаџер да препозна Ваш рад да добијете позицију. Ретки су они који су заиста толико вредни људи и да их препозна шеф. Јер свој свога гура, као и на копну. Да ли Вам је агенција споменула своју провизију? Није? Знам! Није никоме од нас. Да ли Вам је агенција споменула колико радите сати на дан? Није! Рећи ћу вам ја помоћни конобари цели дан уз мизерне паузе. Собари/собарице иста ствар. Да скратим. Све ниже рангиране позиције раде од јутра до сутра. Слободне дане заборавите! Имате слободне сате. А да ли знате када сте Port manning то значи да не можете да изађете вани целе недеље. Да целу недељу. Осим ако не замените вашу ИД картицу (на којој пише Ваш број, јер сте компанији само број). Некада и то не можете да замените. Па буди на броду наредних 7 дана.

Да ли сте знали, а вероватно нисте, оно што пише у новинама, а нико не говори истину да људи на прању судова зарађују око 120.000 динара? Каква је то лаж. Јадни људи раде за дупло мање и третирају их као животиње као да су нико и ништа. Већа господа тј. веће позиције једва им се јаве кад пролазе бродом.

Да ли су Вам рекли за тренинге које, погоди, имаш увек кад имаш пар сати слободно. Да, да. Ти би мало одмарао? Не функционише брод тако! А safeti drill? Сат времена на +40 слушаш директора брода како лупа о сигурности Вама и гостима. И тако у недоглед. Модерно робовласништво. Људи у кухињи раде такође за мале паре. Сви смо сведоци да наши људи (Балканци) у кухињи не раде. Само Индијци и Индонежани или Филипинци. Они раде за мизерне паре јер тај зарађени новац у њиховој држави је богатство. Такође их третирају као животиње. Ако хоћете мало бољу храну будите с њима добри па да Вам они дају нешто из кухиње или украдите сами храну да Вас не виде. Ако Вас виде, не пише Вам се добро.

А да ли Вам је агенција споменула "special cleaning"? Да, да. Радићете до 23 или 00.00 а онда ћете чистити до 5 ујутро јер наредни дан долази "US Public Health department" државна фирма која води бригу о хигијени тј. све мора бити уредно и чисто, иако је то далеко од истине. Брод не може бити прљавији него што јесте.

"Ове послове ни непријатељу не бих препоручио"

Навешћу позиције којима је најгоре и онима којима је мало боље. При томе напомињем без обзира на плату и позицију никоме није лако. Али ево позиција које не бих непријатељу препоручио:

Assistan waiter
Assistant stateroomsteward/Stateroom stewerd
Galley steward

Ово избегавајте по сваку цену. Сада је плата assistan water-а 1.000 долара, рачунајте Ваше трошкове. Хигијенске потрепштине, интернет и телефон, ако ћете звати своје итд. Резиме - боље остати код куће у неком ресторану за плату и бакшиш него се топити на крузеру.

Ако ме питате да ли ја лично дајем препоруку да се иде на брод - увек ћу рећи да, јер све у животу треба пробати. Да ли је тешко? Јесте! Пуно одрицања. Али добро припазите на коју позицију. Није брод као што је пре био. Срећно и надам се да ће агенције имати бар мало људског поштовања па да људима, поготово млађима објасне како ствари стоје и кажу праву истину.

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

(Курир)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".