Певачица Зорја Пајић проговорила је о својим страховима, стрепњама, несигурностима, али и о почецима који нису нимало били лаки.

- Не знам шта би требало да једна певачица буде, али драго ми је што сам успела да покажем ко сам и да је публика то препознала и прихватила. 

Певачица је проговорила о путу који је изабрала и открила да ли је неко покушао да је промени.

- Како кад, некада је лако јер радим оно што волим и ништа ми не представља проблем, а тешко ми је једино када не могу да нађем решење за неки проблем... Та неизвесност уме да ми пољуља самопоуздање. 

Фото: RTS Pesma Evrovizije - Zvanični kanal

 

- Наравно, свако са ким сам причала. Сви су  имали неки предлог или сугестију, говорили су ми да морам да смршам, да морам да урадим уста, да офарбам косу... Људи сваки пут покушавају да ми нађу ману која треба да се исправи. Имам утисак да је публика навикла да јавне личности које виде на малим екранима све физички морају бити савршене и не могу да кажем да ми то смета, али волела бих када би се мало више поштовала природност и различитост. 

Зорја се осврнула и на естетске захвате.

- Наравно да могу, ја немам ништа против тога. Ако неко сматра да треба да има веће усне, треба да их уради. Ја то не желим. Мој супруг Лазар ми често каже да морам да прихватим игру коју сам започела и да играм по тим правилима. За почетак, кренула сам у теретану да се мало извајам, да не долазе људи само да ме слушају, већ и да ме мало гледају. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Zorja (@zorja__)

Она је открила и да ли је истина да избегава колеге са естраде. 

- Звали су ме на разна окупљања и на журке, али ја сам асоцијална и не волим гужву. Трудим се да то променим код себе, јер није добро због посла којим се бавим. Велика окупљања ми стварају анксиозност и увек сам их избегавала, а то су други схватили као увреду, па су ме неки од њих блокирали на друштвеним мрежама. Чула сам да ми причају иза леђа како сам уображена, како мислим да сам боља од њих, да су они нижи од мене у певачком смислу, али ја не морам никоме да се правдам. Не морају да ме воле. 

Она се присетила Кнез Михаилове и непријатности које улица носи.

- То је и лепо и ружно искуство. Сусрела сам се са различитим профилима људи, било је разних  болесника који дођу и крену да ме псују, вређају, говорили су ми да не знам да певам, шутирали су ми кутију, сексуално су ме узнемиравали и ја сам мислила да ту нешто није у реду са мном, а када сам с временом схватила да је са мном све у реду, било ми је лакше. 

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Ана Николић - ретроспектива каријере

(Ало)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".