- Једна певачица, која је доста позната сад, када је почињала била је јако млада и молила је Марину Туцаковић и Футу да сними плочу. Пошто она није имала пара онда је њима доносила силне прасиће. Знам да је у то време било гомила прасетине код Марине и Футе у кући, и ми смо то ждрали и ждрали. Били су заиста ок они, девојка није имала тад пара, била је јако талентована и тако је снимила плочу за прасиће - објаснио је Срђан.
Каже како је Моби Дик настао је као његов хир и бунт против тога што је радио тада.
- Ја сам заиста био саучесник у израду тих новокомпонованих песама. То су добре плоче гледано кроз неку призму данашњице – Џеј “Недеља” или Цеца “Кукавица”. Али мени је то музички било грозно. Ја сам одрастао на западној музици. Први пут кад сам дошао у Београд нисам знао како се озвучава хармоника. Ја сам ту музику гледао као циркуску музику. Мени је то било тотално смешно да неко може да слуша ту врсту музике - рекао је он.
Фото: Н. Фифић
О познанству са Џејом и односу са Лепом Бреном Срђан прича:
- Џеја сам упознао 1990. Он је био талентован и весео. Стално је ђускао и певао. Фути се то много свидело. Џеј је био шибицар, дошао са улице, био скроз позитиван и то је пренео на народ. Иначе Џеј је имао тај проблем да тешко памти и брзо заборавља. Није могао да се концентрише. Био је доста музикалан. А са Бреном сам радио један албум, она је увек била мало дистанцирана. Сећам се, већ сам имао групу “Моби Дик” и путовали смо у иностранство на неку групну свирку. А нас су стално мешали са народњацима. Али то је морало тако да буде јер у иностранству где има највише пара ту су певали народњаци, а нас су тражили тад због “Краља кокаина”. Био је то велики наступ после кога су нас исплаћивали у кешу. Како су они то скупили са благајне мени су дали пар хиљада франака. Пошто су се франци лоше котирали код нас ја сам имао навику да на аеродрому заменим те франке за марке - прича Срђан.
Прочитајте још
Испоставило се, каже, да је од тих свих франака сто било лажно.
Фото: Репринт Сабор
- И мене ухапсе на аеродрому. Имао сам ту срећу јер није било 500, јер за 500 добијеш силне неке забране. Али су ме свакао једно пола сата испитивали. Они не разумеју енглески, ја не разумем немачки. То је трајало док није дошао мој друг који је Швајцарац и који им је објаснио да сам ја певао и да сам добио бакшиш и да нисам имао начин како да проверим да ли је новчаница права. Пустили су ме пошто је било само сто франака у питању. У међувремену је авион требало да полети и они су ме пустили буквално пет минута пред полетање. У авиону је била и Брена. И она крене да се дере на мене како ја као изигравам неку звезду. Притом њен организатор ми је дао те лажне паре. Био сам на ивици да јој свашта кажем. Само сам јој рекао – ти да ћутиш молим те, твоји организатори деле лажне паре. Ја нисам навикао да идем у затвор, ако ти јеси онда ти иди - испричо је Срђан.
Присетио се и како је упознао Жељка Митровића.
Фото: АТА имагес
- Кад смо затворили тај студио у коме сам радио Фута и ја смо имали проблем где да идемо сад а били смо на пола плоче “Недеља”. И чујемо ми да има неки мали студио, кажу није лош, у Земуну. И одемо ми и тад упознам Жељка Митровића. Шта смо ми тад имали по 22-23 године. Он је имао тај мали студио али је био јако амбициозан и јако вредан. Њега ништа није занимало сем те технике. Био је потпуно предан томе. Лепо је радио, свирао је бас феноменално. Био је добар музичар. Чак сам му и позајмио паре да увезе тај први велики миксер. Он је човек који није потекао из породице која је богата већ из једне радничке породице која је скромно живела. Његову мајку знам, оца сам му такође познавао. Врло скромни људи. То што је постигао је стравичан успех некога ко потиче из једног таквог миљеа - рекао је Срђан.
Својевремено му се десила једна врло непријатна сцена када је ухапшен на аеродрому у Црној Гори.
Фото: Д. Мишић
- Мислим да сам се ја неким битним људима замерио у Црној Гори због неких жена. То ми је један другар из ДБ објаснио с ким петљам и шта петљам када су мушко женски односи у питању. Ја сам био мало диваљ у том периоду. Шта ћу, волим жене. Сад сам ожењен па их волим само теоретски. Сећам се било је неко снимање новогодишње емисије а ја сам био продуцент неке плоче чија је промоција била то вече. Ја сам организаторима рекао да ја морам до осам увече да стигнем у Београд. Каснио сам на аеродром. На један лет сам закаснио а за други није било карата. Сећам се била је Генерација 5 и не знам ко све тамо. Интерно смо се договорили да ако се појаве два слободна места да ћемо ми бити ти који идемо а да они сачекају. И стварно су биле коректне колеге тада - прича Срђан.
Напомиње како су његове бивше имале тенденцију да се мувају са неким много зезнутим ликовима.
- Мрко су ме гледали до скоро. Нису ме волели. Стално сам молио те жене – немој да причаш да сам добар и слично. Кажи да сам грозан, да ми је мали, реци да немам појма. То су много богати и моћни људи, шта треба да ме мрзе што ми је већи или што могу дуже - рекао је Срђан.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
