Празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, у петак, 19. августа, обележавају Српска православна црква и њени верници.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
Фото: Википедија
"Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илијакоји су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму", пише у верским књигама.
Прочитајте још
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Према распрострањеном веровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче (јер ће плакати целе године), а ни да људи цео дан проведу у кафани - да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Преображење пада у Госпојинском посту који су, махом жене постиле, али тог дана је обичај да нико без изузетка не мрси.
Једе се само хлеб и воће.
Након Преображења, остаје још 7 дана до празника Велике Госпојине.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
