САОБРАЋАЈНЕ несреће као и смртни исходи у њима, нажалост, не јењавају на престоничким улицама, као и путевима широм земље.
Према извештајима Градског секретаријата за саобраћај током прошле године на улицама главног града погинуло је 76 Београђана, а број несрећа такође није занемарљив. Узроци су различити, али је извесно да се на појединим местима несреће понављају. Да ли би успостављање нових "црних тачака", уз постојећих педесетак, помогло у смањењу несрећа?
Др Крсто Липовац, професор Саобраћајног факултета, за "Новости" истиче да би надвожњак који повезује Баново брдо, преко Хиподрома, са Мостом на Ади могао да се обележи као нова црна тачка у граду.
- Струка разликује три појма, којима се класификују опасне деонице на путевима: опасна места су она на којима постоји ризик настанка незгоде. Тачке нагомилавања саобраћајних незгода су оне на којима је у периоду од три или више година забележен већи број незгода него на неким другим. Овако се карактеришу и места препозната као "црне тачке" - подсећа професор.
Према његовим речима, последње истраживање црних тачака спроведено је пре више од деценије.
Прочитајте још
- Како би се неки део пута класификовао на овај начин, неопходно је спровести свеобухватна истраживања места нагомилавања незгода - каже Липовац. - Онда се детаљано анализирају сви случајеви, и проверава се да ли је било локалних фактора ризика, рецимо недостатка пута.
Професор Липовац подсећа на раскрсницу код Ушћа, између Булевара војводе Мишића и Руске улице, у Булевару ослобођења и код Звездиног стадиона биле су црне тачке, али Град је применио неколико јефтиних мера које су на овим деловима смањиле број незгода.
Фото: В. Данилов
Законом о путевима прописано је да локална самоуправа и Град редовно идентификују ове ризичне деонице на путевима и да преузимају одговарајуће мере како би уклонили ризик.
Према речима Крсте Липовца, постоје процеси за управљање црним тачкама уз помоћ којих би се смањио ризик.
- Саобраћајни факултет, а посебно Катедра за безбедност саобраћаја имају знања и искуства у управљању овим деоницама. Нажалост, у нашој земљи још нема редовног праћења, па је немогуће и управљати овим местима. Један од корака је да се возачима скрене пажња на опасност. У већини случајева, на добро означеним црним тачкама не дешавају се незгоде. Возачи овде смање брзину, обрате више пажње и спремни су да реагују у критичним ситуацијама. Онда је неопходно увидети мањкавости пута, а после сваке нове мере правити анализу - закључује проф. др Крсто Липовац.
КАРАКТЕРИСТИКЕ
РАСКРСНИЦЕ које имају лошу геометрију и нису добро регулисане, отежани услови за одвијање саобраћаја, ограничена прегледност, све ово карактерише црне тачке. То су често раскрснице са главним улицама којима се креће велики број возила. Возачи су на овим деоницама преоптерећени информацијама, па долази до честих незгода.
ИСТРАЖИВАНА ТЕМА НАУЧНИХ РАДОВА
МАГИСТАРСКИ и мастер радови, као и докторске дисертације имали су као тему "управљање црним тачкама", јер је ова тема изузетно сложена, па је зато и истраживана.
- То је најефикаснија мера смањивања ризика на путевима и улицама. Овај савремени алат унапређења безбедности саобраћаја предвиђен је као обавезан у директиви Европске уније, прописима развијених земаља, па и у нашем Закону у путевима - рекао је професор Крсто Липовац.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
