Била је удата за чувеног тенисера Радмила Арменулића, а њихов брак је увек био занимљив медијима.
Многи су Силвани Арменулић замерали што је свој приватни живот износила "на тапет дана", што се са својим супарницама и обожаватељкама свог мужа свађала преко новина.
- Три године сам се скривала и патила, али други су почели да чачкају по мом животу - говорила је Силвана за "ТВ Новости" - Ништа ја нисам причала, ја сам се само бранила и борила против таквог живота. Људи су читали и писали онако како су то и схватали. Ништа ту не могу да изменим. Покушаћу да свој даљи живот буде само мој...Али, тешко!
Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ
Почетком лета 1971. године обелодањено је да је Силвана Арменулић истукла супарницу и да је покренут кривични поступак против ње. Радило се о поштанској службеници Лепосави Јанков којој је Силвана нанела тешке телесне повреде.
Прочитајте још
Новински чланци су се тада пунили сензанционалним и театралним насловима: "Силвана не признаје", "Силвана нежног грла - тешке руке", "Певачица посвађала лекаре"...
Силвана се одлучила да затражи помоћ недељних листова који су показивали више смисла за финесе и психолошка нијансирања, али с друге стране, и склоност ка бизарностима и детаљисању. Тако је ревијална штампа, на много куцаних страна дефинитивно уобличила ову причу под именом "Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ".
Љубав, батине и уцена
"Силвана је пресрела мужа и његову пријатељицу док су били у његовим колима. Пратила их је једно време, а затим налетела на мужевљев аутомобил сопственим колима и зауставила их. Разјарена Силвана истрчала је из аутомобила, из кола је извукла мужевљеву пријатељицу Лепосаву Јанков и тако је 'пропустила кроз руке' да је несрећна жена задобила тешке повреде кичме, од којих се и данас лечи."
Управо овај цитат је део новинског досијеа који упечатљиво сведочи о тим данима, о људима, о менталитету, о културним приликама и парадоксима.
"Не волим да спомињем име те жене која покушава да се рекламира нападајући мене. Зар јој није доста што је три и по године улазила у моју кућу. Ја на концерт, она у стан. Хтела је и дете да ми узме", говорила је Силвана.
Поштанска службеница је прошлост сликала романтичним тоновима:
- Радмила знам већ годинама. Упознали смо се на једном журу. У то време забављао се са мојом пријатељицом. После смо се ми забављали - и изгубили траг једно другом. Тек 1968. године, када је требало да му дам једну везу, запазила сам његово име. Представила сам му се и он ми је заказао састанак. Љубав се развијала постепено. Када је то почело, Силвана и Радмило су били пред разводом. Већ се увелико знало за једну Силванину везу. Њихов брак је био пред распадом, а и мој се распадао. Поред тога, била сам заљубљена - говорила је својевремено Лепосава.
- Одлазила сам тамо. Наравно, када она није била. Али сам била и кад је она била у кући. После једног нашег сусрета у мом стану, кад ме је крваво изгребала, покушаласам да добијем Радмила. Телефон је звонио, нико се није јављао. Сат касније дигао је слушшалицу. Она је, пре него што је пошла код мене завила телефон у бунду и ставила га у орман! Била је то велика свађа!
Силванина верзија била је нешто јаснија:
- Хтела сам да пристанем на развод , јер више нисам могла да издржим разна мучења и интриге које ми је приређивала. Али кад сам чула како кује планове да Гордану одведе у Немачку, где је живела са Радмилом, одлучила сам да са њом поразговарам, да јој кажем да ћу дати развод брака, само да дете и мене оставе на миру. Шта је мени тада рекла није за новине. Многи њени рођаци и пријатељи претили су ми свакодневно. Једног јутра неко звони, провирим, и видим два непозната човека. Отворим вратаи питам кога траже. Кажу - Радмила. Кад се Радмило појавио, почели су да му прете. Били су то како сам касније сазнала очух и зет. Дошли су, рекоше, да се обрачунају са мном што не дам развод брака. У једном тренутку њен очух засука рукаве и поче да виче: "Ја ћу да ти нагрдим лице. А знаш како? Сломићу флашу, па ћу њом да те изгребем."
Љубав се угасила
Догађај који је постао предмет судске истраге одиграо се у раним јутарњим часовима 1. марта 1971. године, после прославе Лепосавиног рођендана.
- Кренула сам у "Олимп" код пријатељице, тамо је требало да дође и Радмило" - причала је Силвана.
- Да, требало је да дођем, па нисам - потврђивао је Арменулић.
- И ја тако кренем према "Црвеном крсту" - настављала је певачица - И видим у сусрет ми колима долази Пера Миленковић, тадашњи вереник Лепе Лукић. Ја му аблендујем. Он примети, изађе из аутомобила, седне код мене и почнемо да причамо. Питам га: "Кад ћеш да се ожениш Лепом?" Причамо о певачима и онда се разиђемо: он у свој аутомобил, а ја кренем својим . У том тренутку на мене Радмило налете "аудијем" . Он је долазио из споредне улице, па кад ме је угледао, хтео је да побегне. Тако је дошло до судара.
О даљем току догађаја, Лепосавина верзија је била нешто богатија детаљима:
- Враћала сам се са Радмилом са мог рођендана. Кад смо стигли пред моју кућу, излетео је Златан Илић да нас обавести да Силвана чека од 11 сати и да ће ме убити. Радмило је окренуо кола и пошао у Дубљанску улицу где станује Илић. Тамо смо се нашли све троје. После договора одлучили смо се да ипак пођем на спавање у свој стан. Баш пред кућом изненада је искрснуо Силванин "капри" и благо нас ударио. Радмило је излетео из кола да види шта се догодило. Силвана је фуриозно истрчала, сва врата изузев оних поред волана била су закључана. Силвана је упала у кола баш кроз та врата. Вриснула је да ће ми ископати очи. Окренула сам главу и ставила руку преко очију. Друга рука ми је била чврсто стегнута . Златан Илић је мислио да је то Силванина рука и чврсто је држао. Она ме је вукла за косу. Радмило је почео да је извлачи из кола. Није ме пуштала. Радмила је вукао Пера Миленковић. Трајало је то неколико минута. Сви су били на мени!
Сутрадан у болници "Драгиша Мишовић", Лепосава Јанков је добила уверење о тешким телесним повредама, то јест о повреди два вратна пршљена.
- Она никакву крагну није носила - причао је Радмило Арменулић -Добро знам, јер је отпутовала са мном у Немачку и тамо играла тенис. Сваке вечери смо ишли у клубове и плесали. Она воли бит-игре. Скакала је, а о повреди ни речи.
- Невероватно је - објашњавао је Радмило - да је она чекла да прође три месеца, па тек онда да тужи. Уствари, она је очекивала моју реакцију, да ли ћу да се вратим Силвани или да се разведем.
- Три и по године су били заједно - причала је Силвана - За све то време она је њега черупала. Све што је зарадио давао је њој, ни динара у кућу. И нормално је што јој је сад жао што га је изгубила. Мој муж је на суду рекао да је она имала мужа, пријатеља и њега, и да су је сви издржавали.
Силвана је суду уручила противтужбу да ју је Лепосава годинама шпијунирала и уходила.
- Наша љубав се угасила, а они су се помирили - јадала се након свега тога Лепосава. (Архив Борбе, ТВ Новости, 16.10.1981)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".