Извештавање са банијског ратишта био је њихов професионални задатак, а вест која је 9. октобра 1991. године стигла са Баније потресла је цео Шабац и јавност.
Мучки из заседе, са 200 метака испаљених у аутомобил у којем су били, свирепо убијени су Зоран Амиџић уредник дописништва РТС-а Шабац, Бора Петровић сниматељ, Дејан Милићевић асистент сниматеља и Сретан Илић уредник Радио Шапца.
Улица из које су кренули на последњи новинарски пут од пре три године носи њихова имена, а испред медијске зграде у "новинарском кварту сећања" подигнут је споменик колегама, а Амиџић се једном приликом присетио ноћи када је сазнао за татину погибију па проговорио.
- У један сат после поноћ полицајци су закуцали на наша врата. Добили су задатак од надређених да нам јаве лоше вести. Саопштили су баш мени. Имао сам само 16 година и морао сам да кажем мајци и сестри да је тата убијен - рекао је Огњен раније и додао:
- Недостаје ми тата и знам да би мој живот био потпуно другачији да се то није десило. Био сам тинејџер када се то десило. Много тога је пало на моја леђа, трудио сам се да мајци помажем колико сам могао. Максимално се жртвовала за мене и сестру и зато ћу бити вечно захвалан.
Прочитајте још
Од тог дана је прошло 30 година, а убиство никад није расветљено. Једини траг на који је полиција наишла у истрази је то што је неколико дана после убиства у хрватском листу изашла прича написана на основу забелешки које је Амиџић носио у торбици.
- Сањам оца и дан-данас иако је прошло 29 година. Тај злочин није решен и и даље лебди у ваздуху. Било је неких трагова и доказа у истрази, рецимо забелешке мог оца, које је у тренутку погибије имао у тоби, очигледно су некако дошле до хрватских новинара рекао је Амиџић раније.
- То је био најопипљивији траг који је могао да се прати тада, али од тога није бло ништа. Мислим да је и немогуће открити после толико година ко је починилац, али је јасно као дан да су то урадиле хрватске војне снаге, ту нема филозофије - испричао је он својевремено.