Бора Дрљача имао је тешко детињство и није се либио да о томе прича пред крај живота:
- Рођен сам у селу Доња Суваја у Босни, и то у најгоре ратно време када је народ бежао од непријатеља да спасе живу главу. Преко шума и гора су се људи склањали у Грмеч. Било је много народа, села су била препуна људи. Није било као сада, села пуста, а градови се попуњавају. Кад сам имао три године, убили су ми мајку, а ја остао жив у њеном наручју.
Фото: Д. Мишић
- Мајке се не сећам, али по причама људи, била је жена херој. Увек сам патио за њом, а тада је било много жена које су рађале децу и кад ја заплачем, она која доји своје дете одмах ме узме у наручје и ували ми сису. Сисао сам млеко од једно стотину жена. Нисам имао мајку, али љубав многих добрих жена сам осетио. Пио сам стотину разних млека и зато сам у младости и током живота био здрав, па ме и дан-данас глас служи, као и пре 50 година - говорио је Бора.
Након његове смрти многи су остали сломљени након што је овај легендарни музичар отишао, али се од његових колега на гробљу појавила само певачица Милена Плавшић, која је за "Пинк.рс" колико јој недостаје Бора.
Прочитајте још
Фото: Д. Мишић
- Мој сестрић и ја смо дошли. Много ми недостаје Бора, гледала сам га као брата. Није моје да причам да ли сам једина била од колега, постоје слике па нек народ сам закључи - започела је Милена, па додала:
- Моме супругу је јуче била годишњица. Драго ми је што јуче није био помен, јер не бих могла доћи... Ја сам Дрљачу волела као брата, био је много добар човек. Ја нисам обраћала пажњу да ли ће долазити колеге. Нисам дошла да бројим. Ја сам дошла и испоштовала своје, ценила сам га и немам ништа ружно да кажем.
- Зашто неко није дошао, то није моје да коментарише. Нисам ни обраћала пажњу, нити размишљала у том правцу. Он је једноставно заслужио да многе колеге дођу, ја сам то испоштовала и драго ми је што сам могла - испричала је Милена Плавшић.
(Пинк.рс)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
