Млади репер Михајло Веруовић Војаж сасвим искрено је говорио о свом одрастању:
- Након Зорановог убиства мафија је претила мојим родитељима, чак су и мом брату и мени животи били угрожени. Мајка и отац су се плашили за нашу безбедност и због тога су одлучили да се одселимо из Србије. Отишли смо у Стразбур у Француску. Имао сам годину и по дана, а брат непуне три. Родитељима је било много тешко. Трпели су велики притисак и дуго су живели у параноји шта ће и како даље. Постоји ту много ствари које ја још увек не знам, због тога не могу у потпуности да се отворим на ову тему, али знам да није било нимало безазлено", почео је Војаж своју животну причу и додао да родитељи ни у једном тренутку нису дозволили да то утиче на његовог брата и њега - рекао је он.
Истакао је да је носио ствари од брата и да нису имали три оброка дневно:
- Брат и ја никада нисмо ишли на екскурзије. Када би родитељи примили плату, већина новца је одлазила на комуналије и рачуне, а онда нам је остајало 10.000 динара да нас четворо и пас ког смо чували изгурамо цео месец. Много пута се дешавало да не једемо, нисмо сваки дан имали три оброка дневно. Никада нисам добијао нове ствари. Увек сам их наслеђивао од старијег брата. Када би му родитељи купили нешто, радовао сам се јер сам знао да ћу то и ја носити. Одрастао сам у патикама и јакнама свог брата. Баш због тога смо обојица рано почели да зарађујемо. Брат се са 15 година запослио преко омладинске задруге и носио гајбе, радио од јутра до мрака, цепао је руке да би имао за џепарац. Када се на крају месеца враћао са зарађених 25 или 30 хиљада динара, осећали смо се као да је донео милионе - рекао је Војаж "Хит Информер".
Фото: Принтскрин Јутјуб/Red TV
Рада Манојловић
Прочитајте још
Певачица Радмила Рада Манојловић неколико пута је са поносом истицала са је из Четережа, као и то да је била сиромашна.
- Када нам је мама умрла, морали смо да спремимо 40 дана, сахрану. Јако смо се потрошили, за свако то лечење, знају људи који се лече од најтеже болести, колико то кошта. Ми смо се толико узајмили, тата је радио на пијаци. Ја сам морала да певам девет дана после сахране, јер иде 40 дана и то мора да се спреми. Ја сам радила и нисам стигла да одболујем, чини ми се да никад нисам довољно отплакала јер сам убрзо уписала и факултет и уследиле су "Звезде Гранда" и само сам радила. Упаднеш у машину, тада је било лудило за "Звезде Гранда", ми смо имали турнеју годину и по дана, живели смо у комбију и радили сваки дан. Након тога, кренули су хитови и позиви и ја сам била у машини. Тај рад ме је спасао јер нисам имала када да размишљам и сада када нисам радила све ме је стигло и зато сам се повукла на неко време - искрено је говорила Рада.
Фото: АТА имагес
Зорица Брунцлик
Певачица је открила једном приликом да је у младости живела у беди са мајком, сестрама и братом и да су једва преживљавали.
- Били смо много сиромашни, ма превише. Мој деда јесте одрастао у богатству. Имао је све што се пожелети може, али су му све одузели после рата. Родитељи су ми се развели када сам имала две године. Мама се мучила да би нас отхранила. Сећам се да је једно јаје делила на нас четворо. Увек сам се питала како то да њено јаје изгледа пуно у тигању. Онда ми је објаснила да стави брашно и соду бикарбону. Убијали смо се од тога, а јели смо га са хлебом. Не постоји ништа чега бих волела да се сетим из тог периода, што не значи да га се стидим - испричала је Зорица и додала да је била јако везана за мајку, а од свог првог бакшиша купила јој је поклон.
- Ја сам од свог првог бакшиша отишла у златару и купила мами прстен, који је носила докле год је била жива - рекла је певачица.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Весна Ђогани
Једно приликом је оделила трошну кућу:
- Моја мајка је морала да ради два посла јер смо тешко живеле. Ишла сам с њом да скупљам дрва да бисмо се угрејале преко зиме, што је било безвезе. Желела сам као мала да имам грејање, храну, да не будем гладна и да моја деца не буду гладна. Све остало ћемо купити и позајмити, живот је такав да не знате где ће вас одвести - казала је Весна једном приликом.
Она је на Инстаграму показала трошну кућу близу моста у којој је одрасла.
- Да, била сам сиромашна девојчица. Са великим сновима. Сиромашна девојчица са великом маштом. Зар неко може да те осуди само зато што си живела испод моста. Имала парче хлеба и парче неба. Тужна сам због тога - написала је она.
Фото: АТА имагес
Сека Алексић
Као избеглица из рата, није имала за ужину:
- Врло млада сам почела да наступам како бих помогла мајци да се извучемо из тешког живота у који смо запали због рата. Она и брат су ишли на сваки мој наступ, а имала сам срећу да сам увек имала музичаре који су о мени бринули као о најрођенијој. Било је тада, као и данас, пијаних гостију и насртљивих, али моји најближи су били уз мене и чували ме - причала је и додала да је било ситуација када је остајала без динара.
- Није ме било срамота што некада нисам имала за ужину, екскурзије, с тим сам научила да се изборим и због тога сам данас јака и не дам на себе и своје. Живели смо годинама у соби коју нам је школа дала да користимо, спавали смо на струњачама, а шпорет добили на поклон. Тако да немање новца мени данас није страно и тај осећај нисам изгубила ни сада када имам много више. Била сам срећна и тада и сада, то није стање мог новчаника, него духа - истакла је певачица.
Фото: АТА имагес
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
