Аутори Никола Петровић и Филип Фила с Института за друштвена истраживања у Загребу, и Марко Мраковчић са Правног факултета у Ријеци користили су истраживања Евробарометра о европској идентификацији те су кренули од, како кажу, капиталног чланка Душка Секулића, Гарта Масеја и Рандија Ходсона "Ко су били Југословени", који је објављен 1994. у часопису American Sociological Review, пише Индекс.хр.
Политички Европљани најбројнији у Луксембургу
Удео наднационалне идентификације се мења из године у годину, а најновији просек за ЕУ износи 10,6 посто. Највише их је у Луксембургу 25,6 посто, Белгији 18 посто, Великој Британији 16,1 посто, Немачкој 14 посто и Шпанији 13,7 посто.
Слично социјалистичкој Југославији, неке од земаља са највећим уделом Европљана су оне које су етнички хетерогене, коментаришу аутори.
Фото: ЕПА
Чини се да је то такође случај са Летонијом (10.6 посто Европљана), која има најмањи удео становништва титуларне нације међу постсоцијалистичким државама чланицама и највећи удео Европљана у регији средње и источне Европе.
Међутим, за разлику од југословенског случаја и исподпросечног нивоа наднационалне идентификације највеће државе Србије 1981. (4.8 посто) и 1991. године (2.5 посто), најмногољуднија чланица ЕУ, Немачка, има натпросечан ниво примарне европске идентификације, иако је у последње време она мало пала.
Прочитајте још
У Хрватској се шест посто становништва идентификовало као Европљани, у Словачкој 6.9, Словенији 7.7, Бугарској 8.5, Чешкој 8.9 и Мађарској 11.5.
На зачељу су Португал са 2.1 посто, Грчка са 2.8 посто, Малта са 3.2 посто, Ирска са 4.5 посто, Кипар и Финска са по 4.7, Шведска са 4.8, Данска са 5 и Естонија са 6 посто становништва који се национално сматрају Европљанима.
Фото: Танјуг/АП
Највише националних Југословена било је 1981. у Хрватској и Војводини, 8,2 посто, затим у Босни и Херцеговини 7,9 посто. Најмање их је било на Косову (0,1) и Македонији (0,7), те Словенији (1,4) и Србији (4,8 посто). Године 1991. у Војводини је проценат Југословена нарастао на 8,7, а свуда другде драстично пао.
Низак ниво Европљана и Југословена није неочекиван јер најмоћнији носиоци изградње социјалистичке Југославије и европског пројекта нису били усмерени на изградњу наднационалног идентитета који би заменио постојеће националне идентитете међу људима, сматрају аутори.
Изградња и широко прихватање наднационалног европског идентитета ограничени су чињеницом да европски пројекат постоји тек неколико деценија, а национални идентитети у Европи грађени су вековима.
Фото: Профимедиа
Грађани који имају виши друштвени статус вероватније ће постати Европљани, као што су се Југословенима осећали они који су путем миграција, мешовитих бракова и вишеструких држављанстава имали више контаката с другим деловима наднационалних политичких заједница, те имају мање ексклузивну националност, наводи се у истраживању.
Разлика између СФРЈ и ЕУ
Једна од главних разлика између социјалистичке Југославије и ЕУ на том пољу јесте чињеница да се са осећајем европеизма могу повезати различите политичке оријентације.
Иако се Европа све више повезује са левичарским вредностима, то не спречава неке од десничарских испитаника да се идентификују као Европљани. На пример, у Белгији антиимигрантски ставови повећавају вероватност идентифициковања грађана као Европљана.
Пораст удела Европљана у Уједињеном Краљевству и Мађарској указује на растућу поларизацију око питања ЕУ, али то у УК није било у стању да заустави евродезинтеграцију. Но пораст узлазне мобилности, а посебно растућа миграција у ЕУ, могли би да повећају изгледе за примарну европску идентификацију, сматрају аутори.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
