Колико становника ЕУ себе национално сматра Европљанима

Аутори Никола Петровић и Филип Фила с Института за друштвена истраживања у Загребу, иМарко Мраковчић са Правног факултета у Ријеци користили су истраживања Евробарометра о европској идентификацији те су кренули од, како кажу, капиталног чланка Душка Секулића, Гарта Масеја и РандијаХодсона &quot;Ко су били Југословени&quot;, који је објављен 1994. у часопису American Sociological Review, пише Индекс.хр.Политички Европљани најбројнији у ЛуксембургуУдео наднационалне идентификације се мења из године у годину, а најновији просек за ЕУ износи 10,6 посто. Највише их је у Луксембургу 25,6 посто, Белгији 18 посто, Великој Британији 16,1 посто, Немачкој 14 посто и Шпанији13,7 посто.Слично социјалистичкој Југославији, неке од земаља са највећим уделом Европљана су оне које су етнички хетерогене, коментаришуаутори.Фото: ЕПАЧини се да је то такођеслучај са Летонијом(10.6 посто Европљана), која има најмањи удео становништва титуларне нације међу постсоцијалистичким државама чланицама и највећи удео Европљана у регији средње и источне Европе.Међутим, за разлику од југословенског случаја и исподпросечногнивоанаднационалне идентификације највеће државе Србије 1981. (4.8 посто) и 1991. године (2.5 посто), најмногољуднија чланица ЕУ, Немачка, има натпросечаннивопримарне европске идентификације, иако је у последњевреме она мало пала.У Хрватској се шест посто становништва идентификовалокао Европљани, у Словачкој 6.9, Словенији 7.7, Бугарској 8.5, Чешкој 8.9 и Мађарској 11.5.На зачељу су Португал са 2.1 посто, Грчка са 2.8 посто, Малта са 3.2 посто, Ирска са 4.5 посто, Кипар и Финска са по 4.7, Шведска са 4.8, Данска са 5 и Естонија са 6 посто становништва који се национално сматрају Европљанима.Фото: Танјуг/АПНајвише националних Југословена било је 1981. у Хрватској и Војводини, 8,2 посто, затим у Босни и Херцеговини 7,9 посто. Најмање их је било на Косову (0,1) и Македонији (0,7), те Словенији (1,4) и Србији (4,8 посто). Године 1991. у Војводини је проценатЈугословена нарастао на 8,7, а свудадругде драстично пао.НизакнивоЕвропљана и Југословенаније неочекиванјер најмоћнији носиоци изградње социјалистичке Југославије и европског пројекта нису били усмерени на изградњу наднационалног идентитета који би заменио постојеће националне идентитете међу људима, сматрајуаутори.Изградња и широко прихватање наднационалног европског идентитета ограничени су чињеницом да европски пројекат постоји тек неколико деценија, а национални идентитети у Европи грађени су вековима.Фото: ПрофимедиаГрађани који имају виши друштвени статус вероватније ће постати Европљани, као што су се Југословенимаосећали они који су путем миграција, мешовитих бракова и вишеструких држављанстава имали више контаката с другим деловима наднационалних политичких заједница, те имају мање ексклузивну националност, наводи се у истраживању.Разлика између СФРЈ и ЕУЈедна од главних разлика између социјалистичке Југославије и ЕУ на том пољу јесте чињеница да се са осећајем европеизма могу повезати различите политичке оријентације.Иако се Европа све више повезује са левичарским вредностима, то не спречава неке од десничарских испитаника да се идентификују као Европљани. На пример, у Белгији антиимигрантски ставови повећавају вероватност идентифициковањаграђана као Европљана.Пораст удела Европљана у Уједињеном Краљевству и Мађарској указује на растућу поларизацију око питања ЕУ, али то у УК није било у стању да зауставиевродезинтеграцију. Но пораст узлазне мобилности, а посебнорастућа миграција у ЕУ, могли би да повећајуизгледе за примарну европску идентификацију, сматрају аутори.БОНУС ВИДЕО:За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

Колико становника ЕУ себе национално сматра Европљанима

Ваш коментар

Нема коментара