ЕСТРАДНИ СРЦЕЛОМЦИ: Како су певачи остављали своје драге

Часопис "Сабор" далеке 1994. године направио је анкету и питао естрадне звезде како се понашају када желе да оставе своју драгу.

- Како да је откачи кад закачи нову љубав, а да га она, к'о свака права "мачка", не огребе тако снажно да јауче док је жив? - занимало је екипу "Сабора", а како су на ово осетљиво питање одговорили Рођа Раичевић, Беки Бекић и Нино Решић, прочитајте у наставку:

Рођа Раичевић

- Поред тога што је нама певачима тешко да препознамо и уловимо праву, искрену жену, тешко нам је и да је задржимо. За разлику од мушкараца који раде од седам до три, па остало време посвећују приватном животу, ми немамо одређено радно време, стално смо на путу, радимо и викендом и празником, а та раздвојеност тешко пада и нама и нашим девојкама или женама. Зато од почетка сваке везе девојци дајем до знања да мој посао захтева много жртава и одрицања. Свака веза подразумева низ компромиса, а проблеми настају кад партнер то не схвата или неће да се прилагођава ситуацији. Није лако напустити жену коју смо волели, но увек сам за искреност и трудим се да девојци објасним због чега више не желим да будем са њом. Ипак, најефикаснији начин да прођем без огреботина је да кривицу за неуспех наше везе пребацим на себе. Мислим да је Кундера рекао ону сјајну мисао: "Завести жену зна свака будала, а зрео мушкарац се познаје по томе да ли зна да је напусти."

Беки Бекић

- Постоји нека танка нит која спаја људе супротног пола и ако се већ на први поглед осети штрецкање у срцу, жена је већ делимично уловљена. Да би била потпуно уловљена, потребно је да неко од нас двоје храбро крене у акцију. Допада ми се када су жене храбре и предузимљиве јер су по природи способније од мушкараца да нешто организују, покажу или сакрију, али кад су у питању жене које тешко испољавају емоције, онда ја то учиним први. Само, за разлику од клиначких година, када су се жене ливиле на фазоне типа позајмљена плоча или књига, у овим, зрелим годинама, све се дешава толико брзо да човек ујутру нема појма шта му се и како догодило! Да бих задржао жену, трудим се да наша веза буде ОК, али не трудим се да је задржим по сваку цену јер људи или јесу једно за друго, или нису. Никада се нисам враћао старим љубавима, мада има и парова чија љубав и после раскида годинама траје па обнављају везу и срећнији су у "репризи" него на "премијери". Кад једном раксинем, то је заувек крај! Срећом, никада нисам налетео на неког идиота од жене која воли да се свети, али увек бих због нове љубави игнорисао стару. Измислио бих пут, обавезе, а кад се "духови" смире, поштено бих јој рекао да волим другу жену. Самим тим, и према тој, остављеној жени, поступио бих људски, јер бих јој дао могућност да нађе другог и да и она буде срећна. Грозно је оставити некога као непријатеља. То раде будале које мисле да грубошћу постају хероји. Није чак ни битно ко кога оставља. Одлази онај ко је храбрији да се суочи са промашајем, а нормални људи знају да су, после раскида, обоје разочарани и тужни и зато се једно другом не свете.

Нино Решић

- О љубави је тешко уопштено говорити јер живот често доноси и ситуације за које мислимо да се само другима дешавају, али не верујем у љубав на први поглед, нисам авантуриста, а пресретања обожаватељки никада нисам хтео да приметим. Срећом, девојку с којом годинама живим, Велу, срео сам пре него што је почело ово лудило кје се сада око мене дешава. Она је са мном прошла цео пут, од анонимуса до популарности, па сам сигуран у то да је са мном само зато што ме воли, као и ја њу. Међутим, ако човек жели да сачува љубав, понекад мора мало и да слаже јер истина може да буде веома болна, а због непромишљених речи или поступака који би партнера могли да повреде, љубав се веома лако претвара у мржњу. Има ситуација када морамо опростити, али има и оних преко којих се не сме прећи. Живот је кратак и глупо је трошити га на везе које не ваљају. Поштеније је оставити некога, него лагати да га волимо. Ако заволим жену коју сам недавно упознао, не могу да будем сентименталам према томе што сам с неком другом провео 20 година и што нас везују успомене које су прошлост. Мислим да би она и сама осетила да волим другу, а ако је паметна, знала би да је боље да се разиђемо и обоје потражимо неку нову срећу, него да пред собом и другима глумимо породичну идилу и да се једно с другим мучимо. Тешко је оставити некога, а проћи без последица и зато на крају везе човек мора да буде јак. То знам из личног искуства. Девојка је била страшно упорна, насртљива и опасна, али све њене канџе и огреботине примао сам толико достојанствено да се и данас себи дивим како сам успео у томе.