Листериоза је бактеријска цревна инфекција која настаје након конзумирања хране контаминиране бактеријама из рода Листериа, најчешће врстом Листериа моноцyтогенес.
Ова бактерија је широко распрострањена у природи, може се наћи у земљишту, води и дигестивном тракту животиња. Како на свом сајту објашњава Градски завод за јавно здравље Београд, поврће може бити контаминирано овом бактеријом преко земљишта. Храна се може контаминирати током процеса припреме, тако да се бактерија може умножити до нивоа који може изазвати обољење током дистрибуције или складиштења хране.
Саопштавајући да се Wудy производи повлаче са тржишта Србије (и региона) због присуства бактерије листерије, Управа за ветерину навела је да листерија може да изазове тровања храном, „нарочито код осетљивих категорија популације“.
Фото: Новости
Градски завод за јавно здравље Београд на свом сајту указује да бактерија листерија може да расте у распону температуре нижем од 0⁰ Ц до 45⁰ Ц, тако да опстаје и размножава се на уобичајеним температурама у фрижидеру, што је чини посебно опасном.
Добра термичка обрада, кување и печење, како се истиче – уништава бактерије.
Прочитајте још
Међутим, храна која није охлађена на температури фрижидера, као и она која се преспоро хладила, изложена је повећаном ризику од умножавања бактерије.
„У високоризичној храни која се чува у фрижидеру, као што су меки сир, сир од некуваног млека, паштета, димљена риба, нарезано месо, нарезани сухомеснати производи, присуство ове бактерије у било ком броју је значајно за јавно здравље, јер постоји могућност за њен раст и размножавање током складиштења“, наводи Градски завод за јавно здравље Београд.
Симптоми инфекције
Како се указује, постоје два клиничка облика листериозе: неинвазивни и инвазивни.
„Неинвазивна листериоза је блага форма болести, а симптоми укључују дијареју, повишену температуру, главобољу и болове у мишићима. Инкубација је кратка и траје неколико дана“, истиче Завод.
Инвазивна листериоза је, међутим, озбиљније обољење.
- Инвазивна листериоза се углавном јавља код високо ризичних група популације. То су труднице, онколошки болесници, пацијенти који имају АИДС, пацијенти са трансплантацијом органа и друге особе са ослабљеним имунитетом, старе особе и одојчад. Симптоми ове форме болести укључују повишену температуру, главобољу, укочен врат, повраћање, губитак равнотеже, а код тежих случајева могу се појавити поремећај свести, конвулзије и парализе различитих мишића. Просечна инкубација је од једне до две недеље, али може бити у опсегу од неколико дана до 90 дана - наводи Градски завод.
Дијагноза листериозе се поставља на основу клиничке слике и детекције бактерије у крви, цереброспиналној течности (ликвору), меконијама новорођенчета, као и из фецеса, повраћаног садржаја, хране или сточне хране.
- Листериоза се лечи антибиотицима. Веома је важно рано дијагностиковати обољење и започети са терапијом. Најбољи начин превенције листериозе јесте спречавање могућности контаминације хране током производње и обраде. Важна је термичка обрада хране животињског порекла, пастеризација млека и млечних производа, прање поврћа пре јела. Трудницама се саветује избегавање конзумирања меких сирева и месних деликатесних производа - закључује Градски завод за јавно здравље Београд.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
