Око 700. године п.н.е. у подручју Туниса код одређених људи била је приметна промена понашања.
Жене су постајале бахате и нису водиле рачуна о свом изгледу. Престајале су да кувају и константно би гунђале. Мушкарци би знали да доживљавају незаинтересованост и често би излазили из куће.
Ово су само неке од промена које су биле евидентне. С обзиром да су ове чињенице угрожавале сам систем на коме је почивало то друштво, кренуло се у истраживање њиховог узрока. Закључак који се наметнуо након овога је да су све особе са овим променама непосредно пре њиховог настанка стајале на једном камену које је било недалеко од града. Вођени овом логиком камен који је назван лудим, с обзиром на ефекте које је производио, био је уништен.
Његовим уништењем ствари се нису ништа промениле. Логика их је даље наводила на мисао да су те особе трајно "заражене" те да ће са следећим генерацијама бити боља ситуација.
Након што им је живот показао да им је логика била лоша и да камен није имао никакве везе са тим, открили су други, овај пут стварни, разлог настанка промена у понашању. Све те особе су ушле у брак након чега су престале да улажу себе у везу. Ипак узречица "стао/ла на луди камен" је остала.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".