ЧЕТВОРО ДЕЦЕ ПАТИ: Зашто је Елма Зукорлић напустила Пазар

Колико нам муфтија недостаје, колико патимо и тугујемо што га више нема, најбоље знају зидови нашег дома. Ни деца ни ја нисмо могли да се фокусирамо на саму бол због орканских ветрова суровости и неправде људи који се крију иза флоскула. Сама чињеница да смо донели одлуку да одемо из свог града говори о тежини борбе са којом се носимо.

У овој боли, највећи задатак ми је да деца остану ментално, емотивно и духовно здрава и јака. Хвала Богу, мислим да у томе успевам, наводи Елма Елфић Зукорлић (42), друга жена покојног лидера Исламске заједнице и потпредседника Народне скупштине Србије, муфтије Муамера Зукорлића.

Елма на почетку разговора у једном београдском ресторану каже да је Београд постао нови дом за њу и њено четворо деце годину дана од муфтијине изненадне смрти.

Фото: Танјуг/Елдан А. Новалић

Највише пате деца

Иако на први поглед јака, жена коју неки зову и „санџачка Хурем” пред нама не крије сузе док прича о покојном муфтији, који јој је, како признаје, био и више од супруга.

– Живот са њим је био диван и захваљујем Богу на томе. Расла сам и сазревала уз њега. Поред тога што ми је био супруг и отац моје деце, муфтија је био и мој учитељ. Били смо веома везани. Била сам његов објективни критичар, једина особа којој је дао простор за критику и од које је то очекивао. Сви патимо јер више није са нама, али морам да будем јака због деце. Најмлађи син не може да сакрије своју бол. Често помиње муфтију и говори да жели да буде као он.

Кажем му: „Ако бог да, и бољи”, а он одговори: „Нећу бити бољи од баба, не могу, а нити желим да будем бољи од њега. Ти не разумеш, ја њега волим више од самог себе.” Учим их да, уколико желе да буду захвални оцу на свему што им је дао, постану добри, праведни, образовани и верни људи. Све остало ће проћи, једино добра дела остају као трајно добро.

Муфтија је, због свог политичког ангажовања, доста био присутан у јавности, док је Елма, како каже, тежила да деци и себи, пре свега, сачува мир.

Фото: Инстаграм принтскрин/elf_zu

– То је искључиво била моја одлука, коју он понекад не би подржавао, али је то разумео. За време његовог живота имала сам неколико интервјуа на које сам изузетно поносна, јер су имали за циљ разбијање предрасуда и стереотипа о жени муслиманки, посебно жени са хиџабом. Наравно, моје политичко ангажовање, као и моја позиција помоћнице министра просвете допринели су бољем разумевању између народа, те олакшали женама са хиџабом улогу у њиховом јавном, друштвеном и политичком животу.

Ипак, недуго након што је муфтија преминуо, Елма је била „принуђена” да се појави у медијима зарад истине о његовој смрти.

– Морала сам да се појавим таман онолико колико је било довољно да неистини не дозволим да обликује погрешну перцепцију и свест добронамерних људи, али и да изнесем свој и став своје деце и о питањима која се тичу наших живота. Из извештаја обдуцената сазнали смо да је муфтија умро природном смрћу, престанком рада срца. Хвала Богу, није био отрован, јер ко код га је познавао, могао га је само волети. Сада очекујем објашњење од првобитних лабораторија како су могли издати погрешан налаз и дозволити да прођемо кроз све ово. Мислим да и бошњачки народ то заслужује.

Дуго боловао

Нико осим ње, како наводи, није знао да је лидер Странке правде и помирења био болестан још од 2007. године.

– Муфтија једноставно није прихватао чињеницу да је болестан. Редовно се лечио све док није умро, на сваки преглед ишли смо заједно, а тај одлазак је, између осталог, имао за циљ да се стекне утисак у чекаоницама да сам ја та која је болесна, а не он. Чак сам и сестре на пријему молила да се за његов термин прозовем ја, јер ја сам та која је заказала термин.

Његови лекари и ја смо успели да га убедимо да се оперише, и то ноћ уочи његове смрти. Божјом вољом није дошло до операције. Након што је умро, данима сам плакала жалећи што га нисмо раније убедили да то уради. Присећајући се најлепших тренутака проведених заједно, Елма, помало необично, издваја период када су обоје били заражени корона вирусом.

Фото: Танјуг/Драган Кујунџић

– Били смо пуно болесни. Муфтија није хтео у болницу, па сам код куће обезбедила кисеоник и лекове. Лежали смо у неком скоро седећем положају, намештали јастуке једно другом јер нас је мучио суви кашаљ. Када смо се мало опоравили, трудили смо се да што квалитетније искористимо време опоравка.

Он је активно радио на књизи и често би ми давао да читам поглавља како бисмо их заједно коментарисали. Без обзира на болест, било је то лепо дружење.

Рекла сам му: „После короне или опстајемо или се разводимо, ти и ја нисмо навикли да смо месецима двадесет четири сата заједно.”

Напади са факултета

Муфтија Зукорлић и Елма упознали су се на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, а њихов сусрет био је „драматичан”.

– Пријавила сам се на конкурс за асистента, али у међувремену се конкурс затворио, па ми је муфтија понудио да будем његов шеф кабинета и преводилац. Љутито сам га погледала и упитала: „Да ли сте прочитали мој ЦВ?” Одбила сам понуду.

Након тога сарађивали смо на другом пројекту, ближе смо се упознали и убрзо схватили да имамо пуно заједничких особина.

Након муфтијине смрти ни у високообразованој установи чија је Елма председница више ништа није исто.

Фото: Јутјуб принтскрин/Универзитет у Новом Пазару

– Мој мандат је још увек у статусу мировања. Од првог дана након муфтијине смрти кренули су напади на мене. Иако је муфтија за време свог живота мени дао јасне позиције, задатке и обавезе које треба да одрадим, они су одмах хтели да их одузму. Уступио ми је свој кабинет и био поносан што доносим резултате и тиме оправдавам његово поверење, које се заснивало на стварним способностима, а не на нашој приватној повезаности, тако да је сваки напад на мене далеко од муфтијиног аманета.

Не губите време на погрешне људе

Живот са муфтијом трајао је пуних осамнаест година, а Елма је захвална Богу за сваки дан који је провела с њим.

– Живот са њим је био диван. Расла сам и сазревала уз њега. Остварила сам се на свим пољима. Ипак, поље материнства не бих мењала ни за шта на свету. И заиста, једино је то вредно жртве, то је једина љубав која се са бројем деце не смањује, већ се увећава. Након његове смрти, схватила сам колико је узалудно губити време на погрешне људе, ситуације и догађаје. То је њега коштало здравља, па и живота. Зато сада настојим да све своје време усмерим према својој деци.

Од септембра прошле године Елма ради у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, на месту помоћнице министра просвете, а руководи Сектором за унапређивање људских и мањинских права у образовању.

– Задовољна сам првенство тимом људи са којим радим, па онда функцијом. Између осталог, преселили смо се у Београд јер ми је овде посао. Српска престоница ми није страна, пошто смо за живота муфтије често били овде. Деци ће требати времена да се навикну на нову школу и окружење, али биће све у реду, сигурна сам.

БОНУС ВИДЕО:

(Објектив)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".