Улазак у храм треба да буде тих, лаган и са дубоким страхопоштовањем. Када се дође на црквена врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони према храму. Затим се купи свећа и одлази се до места где се пале свеће. Свећа се целива и намени се зашто се пали. Свеће за здравље пале се у горњем делу свећњака или палионице, а за покој душа у доњем делу. Када се свеће запале, тихо се одлази и целива икона која је у централном делу храма, наводи се на сајту Српске православне цркве.
Стане се пред икону, два пута се прекрсти, поклони, затим целива икона и још једном се прекрсти и поклони. Затим се одлази на неко слободно место у храму.
Када се крсти током богослужења
На богослужењу, мушкарци обично стоје на десној, а жене на левој страни лађе храма. На том месту се стоји мирно,без окретања, шетања или разговора са неким ко стоји у близини. Ако се осети умор приликом богослужења, најбоље је или изаћи из храма или појачати молитву да се замор савлада.
Фото: Профимедиа
Руке стоје прекрштене на грудима или спуштене низ тело. Такође, пази се на свештеникове радње, па се треба прекрстити сваки пут када се свештеник прекрсти или када се у молитви спомене име Оца, Сина и Светога Духа. Крсти се, уз благ наклон и када свештеник кади.
Одећа
Мушкарци у храм улазе гологлави, а жене главе покривене покривене марамом. Неприкладно је у храм долазити у фармеркама, папучама, мајицама, шортцевима, кратким сукњама, голих руку и слично.
Прочитајте још
Нафора
Нафора је хлеб које се верницима дели на крају свете литургије. Нафора се узима на следећи начин: полако у реду, прилази се свештенику који дели нафору. Када се дође на ред, прво се прекрсти, а затим на длан леве руке прекрсти се десни длан и приђе се свештенику, који ставља коцкицу нафоре.
Онда се свештенику целива рука, нафора се узима у уста и поједе, након чега се излази из цркве.
Свештена лица
Свештеник се поздравља при сусрету: „Помози Бог оче, благословите!“ Свештенику се целива рука без обзира на године свештеника и онога који целива. Свештеник се у разговору ословљава са „оче“, рецимо „оче Марко“, или ако је прота, може „оче прото“.
Владика се ословљава речима: „Ваше Преосвештенство“, или „Преосвећени Владико“, или ако је неформални разговор само „Преосвећени“. Патријарх се ословљава са: „Ваша Светости“, или “Свјатјејши Владико” или само: „Свјатјејши“.
Монахиње се ословљавају са „сестро“, а игуманија са „мати“. Од женског монаштва се не тражи благослов и не љуби се рука. Монашка лица се такође ословљавају са „оче“. Млађима се каже „оче“ и његово име, а старешини манастира се може рећи „оче игумане“ или „оче архимандрите“. Искушеници се ословљавају са „брате“.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
